Ruski predsednik Vladimir Putin je danas na konferenciji o Arktiku u Murmansku izrazio ozbiljnu zabrinutost povodom planova američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad Grenlandom, autonomnom pokrajinom Danske. Putin je naglasio da takvi planovi nisu samo „eksczentrične priče“ nove američke administracije, već predstavljaju ozbiljne geopolitičke projekte koji imaju duboke istorijske korene.
Putin je podsetio da je Vašington slične planove izneo još 1860-ih godina, kada je Kongres odbio predlog o aneksiji Grenlanda i Islanda. On je istakao da su ti planovi oduvek bili prisutni i da će Sjedinjene Američke Države nastaviti da promovišu svoje vojne, ekonomske i geopolitičke interese na Arktiku. „Što se tiče Grenlanda, mislim da je to pitanje koje se tiče dve države i nema nikakve veze sa nama“, rekao je Putin, ali je dodao da je zabrinjavajuće što zemlje NATO-a sve više gledaju na Arktik kao potencijalno uporište za sukobe.
Predsednik Putin je ponovio da se Arktik ne sme pretvoriti u „područje za eventualne konflikte“, naglašavajući potrebu za mirom i stabilnošću u tom regionu. U prethodnim izjavama, Tramp je nekoliko puta izrazio želju da pripoji Grenland, što je naišlo na protivljenje Danske i stanovnika ovog arktičkog ostrva.
Osim toga, tokom iste konferencije, Rusija je izrazila oštar protest protiv planova za raspoređivanje zapadnih mirovnih snaga u Ukrajinu. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je izjavila da se Moskva „kategorički protivi“ ovom potezu, upozoravajući da bi on mogao da dovede do direktnog sukoba između Rusije i NATO-a. Zaharova je optužila London i Pariz da, slanjem zapadnih snaga, prikrivaju svoje prave namere o vojnoj intervenciji u Ukrajini.
„Rusija se kategorički protivi takvom scenariju, koji preti direktnim sukobom Rusije i NATO-a“, izjavila je Zaharova na konferenciji za novinare, ukazujući na to da bi takve akcije mogle dodatno povećati tenzije u regionu. Ona je takođe naglasila da London i Pariz „nastavljaju da kuju planove“ za vojnu intervenciju, maskirajući ih kao mirovne misije.
Putin i Zaharova su time naglasili rastuće tenzije između Rusije i Zapada, koje su se dodatno pojačale usled sukoba u Ukrajini i sve veće militarizacije Arktika. Arktik se sve više prepoznaje kao strateški važan region, bogat prirodnim resursima, ali i kao potencijalno mesto sukoba između velikih sila.
U svetlu ovih događaja, analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija tenzija mogla imati ozbiljne posledice po međunarodne odnose. Rusija je već izrazila zabrinutost zbog prisustva NATO-a u blizini svojih granica, a planovi za raspoređivanje zapadnih snaga u Ukrajini dodatno komplikuju situaciju.
U međuvremenu, situacija na Grenlandu ostaje napeta, s obzirom na to da se otpor prema Trampovim planovima čini sve jačim. Danska i stanovnici Grenlanda naglašavaju da je ostrvo deo njihove suverenosti i da ne žele da postanu predmet geopolitičkih igara velikih sila.
S obzirom na sve ove faktore, budućnost Arktika i njegovih resursa, kao i odnosi između Rusije i NATO-a, ostaju neizvesni. Očekuje se da će se situacija dalje razvijati, a globalna zajednica pažljivo prati svaki korak koji bi mogao dovesti do novih tenzija ili sukoba u ovom strateški važnom regionu.
