Malim promenama svakodnevnih navika u pripremi i čuvanju hrane, svako od nas može značajno doprineti, kako ličnom budžetu, tako i opštoj održivosti. Ovo je zaključak radionice „Razbijanje mitova o hrani“, koju su organizovali projekat EU4Green i Evropska kuća Novi Sad u Francuskom institutu u Novom Sadu.
Tokom radionice, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa najčešćim zabludama koje dovode do bacanja hrane. Prekomerna kupovina i neadekvatno čuvanje hrane su dva glavna uzroka ovog problema. Posetioci su dobili praktične savete o tome kako da se oslobode loših navika i smanje bacanje hrane, a da pritom štede i čuvaju životnu sredinu.
Karina Broneder, stručnjak za cirkularnu ekonomiju iz Agencije za životnu sredinu Austrije, koja se uključila putem video poziva, istakla je da je bacanje hrane globalni problem sa dalekosežnim posledicama. U svetu se baca jedna trećina proizvedene hrane, što doprinosi gladi, ekonomskim gubicima i degradaciji životne sredine. Ona naglašava da je prevencija bacanja hrane ključni deo cirkularne ekonomije, ukazujući da bačena hrana odgovara za oko 10% ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Interaktivni dijalog na radionici ponudio je posetiocima praktična rešenja za smanjenje otpada od hrane koja se lako mogu primeniti. Branka Ilakovac, stručnjak za prevenciju otpada od hrane i koordinatorka komunikacija na EU4Green projektu, naglasila je da je u svetu ograničenih resursa i brzo rastuće populacije nedopustivo bacati hranu. Proizvodnja hrane stvara ogroman pritisak na životnu sredinu jer uključuje trošenje tla, pitke vode, energije i seču šuma.
„Dobra vest je da se otpad od hrane može značajno smanjiti planskim upravljanjem, pre svega racionalnim kupovanjem, pravilnim čuvanjem i iskorištavanjem ostataka obroka za nova jela. Važno je potrošiti sve namirnice koje već imamo u domaćinstvu, a kupiti samo one neophodne“, istakla je Ilakovac.
Projekat EU4Green takođe pomaže Ministarstvu u reviziji podataka, definisanju mera i indikatora za efikasnu prevenciju otpada, kao i u izradi vremenskog okvira za sprovođenje Plana. Ova inicijativa je usko povezana sa širim ciljevima održivosti, kao što su odgovorna potrošnja, prevencija otpada od hrane i podizanje svesti javnosti.
Darja Sokolić, stručnjak za bezbednost hrane iz Evropske agencije za sigurnost hrane, naglasila je da poverenje u hranu koju konzumiramo treba da bude zasnovano na znanju. „Ovom radionicom želimo da edukujemo građane naučno utemeljenim informacijama i kritičkim alatima kako bi mogli samostalno prepoznati i odbaciti mitove o hrani koji mogu ugroziti njihovo zdravlje, a pri tome i smanjiti vlastiti otpad od hrane“, rekla je Sokolić.
Na radionici su prisutni imali priliku da saznaju kako otpad od hrane utiče na životnu sredinu, kako mogu promeniti svoje navike i prestati da bacaju hranu, kao i kako da bezbedno čuvaju i skladište namirnice. Postavljala su se pitanja o tome da li se principi cirkularne ekonomije mogu primeniti i u kuhinji.
Projekat EU4Green, koji podržava region Zapadnog Balkana u sprovođenju Zelene agende, finansiraju Evropska unija i Austrijska agencija za razvoj (ADA), a sprovodi ga Agencija za životnu sredinu Austrije. Ministarstvo zaštite životne sredine takođe podržava projekat kroz ažuriranje Plana prevencije stvaranja otpada – ključnog strateškog dokumenta koji je usvojila Vlada Republike Srbije. Ovaj plan ima za cilj smanjenje nastanka otpada i podsticanje razvoja cirkularne ekonomije kroz uvođenje konkretnih mera na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Radionica „Razbijanje mitova o hrani“ naglašava važnost edukacije i promene navika kako bismo doprineli očuvanju životne sredine i smanjenju otpadne hrane, čime se svi možemo uključiti u borbu protiv globalnog problema bacanja hrane.
