Na području Bentbaše u Sarajevu došlo je do upotrebe vatrenog oružja u sukobu migranata, potvrdila je Policijska uprava Stari Grad. Prema trenutnim informacijama, došlo je do fizičkog sukoba više muškaraca migranata, tokom kojeg je jedan od njih upotrebio vatreno oružje i povredio drugog muškarca, državljanina Avganistana. Povređeni je prevezen u KCUS radi pružanja medicinske pomoći zbog povrede desne noge. Policijski službenici su na terenu i obavljaju uviđaj kako bi utvrdili sve okolnosti ovog događaja.
Sarajevo, glavni grad Bosne i Hercegovine, suočava se sa sve većim brojem migranata koji pokušavaju da pređu granicu i nastave svoj put ka Evropskoj uniji. Ovo je samo jedan od mnogih incidenata koji se dešavaju u vezi sa migrantima u Bosni i Hercegovini. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), u 2020. godini, oko 8.000 migranata je registrovano u BiH, dok se procenjuje da je ukupan broj migranata koji tranzitiraju kroz ovu zemlju mnogo veći.
Osim problema sa sukobima među migrantima, Bosna i Hercegovina se suočava i sa izazovima vezanim za smeštaj i zaštitu migranata. Mnogi migranti borave u improvizovanim kampovima i skloništima u ruševinama napuštenih zgrada, izloženi su lošim životnim uslovima, hladnoći i nehumanim uslovima boravka. Vlasti BiH, međunarodne organizacije i nevladine organizacije rade na rešavanju ovih problema, ali nedostatak resursa i koordinacije često otežava efikasno delovanje.
Iako su migracije globalni fenomen, zemlje Balkana, uključujući i BiH, igraju ključnu ulogu u tranzitu migranata ka Zapadnoj Evropi. Ovi migranti često prolaze kroz Balkan koristeći ilegalne rute preko planina, šuma i reka, izloženi su opasnostima kao što su preprodavci ljudi, krijumčari i nasilje. Mnogi od njih pokušavaju da stignu do zemalja kao što su Nemačka, Francuska, Švedska i druge, gde se nadaju boljem životu i većim mogućnostima za zapošljavanje i obrazovanje.
Međutim, putovanje kroz Balkan nije bez rizika, a mnogi migranti ostaju zaglavljeni u zemljama kao što je Bosna i Hercegovina zbog zatvorenih granica i problema sa dokumentima. Ovo ih često dovodi u situaciju bez mogućnosti da napreduju ili da se vrate nazad, što ih čini ranjivim na eksploataciju, nasilje i zloupotrebu.
Solidarnost i saradnja među zemljama Balkana su ključni faktori u rešavanju problema migracija i zaštite ljudskih prava migranata. Međunarodna zajednica takođe ima važnu ulogu u podršci zemljama Balkana u rešavanju ovog problema i pružanju adekvatne pomoći migranatima. Važno je osigurati da migranti budu tretirani sa dostojanstvom i poštovanjem, te da im se pruži neophodna zaštita i podrška.
Bosna i Hercegovina se suočava sa brojnim izazovima u vezi sa migrantima, ali je važno naglasiti da su migranti ljudi sa pravima i potrebama koje treba poštovati i zaštititi. Važno je osigurati da migranti imaju pristup osnovnim uslugama kao što su smeštaj, hrana, zdravstvena zaštita i obrazovanje, te da im se pruži prilika da ostvare svoje pravo na azil i zaštitu.
Ujedinjeni narodi su izrazili zabrinutost zbog situacije migranata u Bosni i Hercegovini i apelovali na vlasti da preduzmu adekvatne mere kako bi se zaštitila ljudska prava migranata i obezbedio njihov bezbedan i dostojanstven boravak u zemlji. Svima nama je stoga potrebno da radimo zajedno kako bismo pružili podršku migrantima, promovisali solidarnost i poštovanje ljudskih prava, te obezbedili da Bosna i Hercegovina bude sigurno i gostoljubivo okruženje za sve ljude, bez obzira na njihovo poreklo, veru ili nacionalnu pripadnost.
U zaključku, situacija migranata u Bosni i Hercegovini zahteva zajednički angažman svih relevantnih aktera kako bi se osigurala zaštita ljudskih prava migranata, poboljšali uslovi boravka i obezbedila adekvatna podrška za njihovu integraciju u društvo. Važno je raditi na prevenciji sukoba među migrantima, pružanju psihosocijalne podrške žrtvama nasilja, edukaciji o ljudskim pravima i promovisanju tolerancije i razumevanja među svim građanima Bosne i Hercegovine.
