Poslanici Evropskog parlamenta su se u utorak sastali na plenarnom zasedanju u Strazburu kako bi raspravili o situaciji u Srbiji. Ova sednica je sazvana na inicijativu nekoliko političkih grupacija, pre svega socijaldemokrata i partija levo od centra, dok je razgovor podržala i Evropska narodna stranka (EPP), koja je najveća politička grupacija i čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka. Diskusije su varirale u zavisnosti od političkog opredeljenja govornika, a postavlja se pitanje uticaja ovih rasprava na proces evrointegracija Srbije.
Prema izveštaju dopisnika Euronews Srbija, govornici su se delili na one koji su kritikovali vlasti u Srbiji i one koji su zauzimali blaži stav. Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, istakla je potrebu za uspostavljanjem širokog dijaloga u Srbiji i osudila napade na mirne demonstrante, naglašavajući da govor mržnje i poticanje nasilja nemaju mesto u EU. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula, rekao je da trenutna politička kriza zahteva rešenje koje nije zasnovano na proterivanju građana EU iz Srbije.
Tokom debate, čuli su se i zahtevi za veća prava rumunske zajednice u Srbiji, kao i ukazivanje na težak položaj Srba na Kosovu i Metohiji. Slovenačka poslanica Irena Joveva obratila se prisutnima na srpskom jeziku, izražavajući podršku studentima u Srbiji, što je dodatno naglasilo međunarodnu pažnju na situaciju u zemlji.
Iako je debata bila značajna, nije donela konkretne rezolucije ili dokumente koji bi pratili raspravu. Najavljeni su sastanci delegacije Evropskog parlamenta i srpske delegacije za saradnju sa EP. Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike i Jovica Pavlović iz Instituta za evropske studije komentarisali su raspravu, ukazujući na svest evroposlanika o dešavanjima u Srbiji, ali i na stranačke razlike u pristupu temi.
Dimitrov je primetio da su govornici iz različitih političkih grupacija izražavali očekivane stavove, dok je Pavlović ukazao na to da je debata održana tek tri i po meseca nakon značajnog incidenta u Novom Sadu, što ukazuje na sporost reakcija EU na važne događaje u regionu. Obojica su se složila da je važno da promene u društvu dođu iznutra, a ne da se oslanjaju na spoljašnje pritiske.
Pavlović je takođe ukazao na to da je odnos Srbije i EU takav da ostavlja malo prostora za optimizam, naglašavajući potrebu za redefinisanjem tog odnosa. On je istakao da Evropska unija mora jasno da definiše svoj cilj u vezi sa Srbijom. Dimitrov je dodao da ekonomski interesi EU prema Srbiji postoje, ali da se Srbija suočava sa izazovima u održavanju balansirajuće politike prema Rusiji i Kini.
Pavlović je ukazao na to da trenutna dešavanja ne ukazuju na promene u procesu evrointegracija, dok Dimitrov smatra da će se formalni proces nastaviti bez značajnijeg napretka. Oba stručnjaka su se složila da je važno da EU preuzme aktivniju ulogu i da se ne oslanja na birokratski jezik, već da učini konkretne korake kako bi pomogla Srbiji na putu ka članstvu.
Na kraju, Dimitrov je ukazao na razočaranje opozicije u EU, posebno nakon njene podrške kontroverznim projektima poput litijuma. On smatra da je komunikacija između opozicije i EU oslabljena, a Pavlović je dodao da je opozicija izgubila sposobnost da predstavlja interese građana, što se očituje u masovnim protestima na ulicama. Ova situacija ukazuje na potrebu za jačim institucionalnim mehanizmima koji bi omogućili građanima da izraze svoje stavove i zahteve prema vlastima.
