Potražnja za potrošačkim i stambenim kreditima u evrozoni raste prvi put od 2022. godine, pokazao je danas objavljeni izveštaj Evropske centralne banke (ECB) za drugi kvartal 2024. Nasuprot tome, potražnja kompanija za kreditima i dalje pada, sa značajnim regionalnim razlikama u evrozoni.
U Nemačkoj i Španiji je registrovano veće interesovanje firmi za kredite, dok je dalji pad zabeležen u Francuskoj i Italiji. „Više kamatne stope i niže fiksne investicije i dalje vrše pritisak na potražnju firmi za kreditima“, dodaje se u saopštenju ECB.
Poboljšanje situacije na tržištu nekretnina i rast poverenja potrošača je stimulisalo potražnju domaćinstava za kreditima. Podaci o kreditima su ključni za kreatore monetarne politike Evropske centralne banke koji treba da donesu odluku o eventualnom smanjenju referentnih kamatnih stopa u evrozoni.
Evropska centralna banka je u junu snizila kamatne stope na glavne operacije na 4,25%, na depozite na 3,75% i na marginalnu kamatnu stopu na 4,50%, u sva tri pomenuta slučaja za 25 baznih poena. Eksperti uglavnom očekuju da ECB neće ponovo smanjivati kamate pre septembra.
Ovi podaci predstavljaju važan indikator ekonomske aktivnosti u evrozoni i mogu imati značajan uticaj na buduću monetarnu politiku ECB. Povećana potražnja za potrošačkim i stambenim kreditima može ukazivati na oporavak ekonomije i povećanje poverenja potrošača, dok pad potražnje kompanija može ukazati na stagnaciju ili pad industrijske aktivnosti.
Smanjenje kamatnih stopa može stimulisati potrošnju i investicije, ali istovremeno može dovesti do inflacije i prekomernog zaduživanja. Zato je važno da ECB pažljivo prati ekonomske trendove i pravilno balansira između podsticanja rasta i očuvanja stabilnosti cena.
Ukupna slika evropske ekonomije i dalje ostaje neizvesna, sa brojnim izazovima pred sobom. Geo-političke tenzije, inflacija, rastuće cene energenata i sirovina, kao i demografske promene i tehnološki napredak, sve to utiče na ekonomski razvoj evrozone.
Ipak, optimizam se polako vraća, sa očekivanjima da će ekonomija evrozone postepeno oporaviti i da će se povećati potražnja za kreditima, kako potrošačkim i stambenim, tako i kompanijskim. ECB će biti ključni faktor u ovom procesu, svojom monetarnom politikom i merama podsticaja.
Ukupno gledano, povećana potražnja za kreditima je dobar znak za ekonomiju evrozone, ali istovremeno zahteva odgovarajuće mere predostrožnosti kako bi se izbegli potencijalni rizici i obezbedio održiv ekonomski rast. ECB će nastaviti da pažljivo prati situaciju i prilagodjava svoju politiku prema potrebama tržišta i ekonomskim trendovima.
