Prosečna neto zarada u Srbiji je u junu dostigla iznos od 95.804 dinara, objavio je danas Republički zavod za statistiku. S ovim rastom na oko 819 evra, srpska prosečna plata je veća za 7,9% nego što je to bila pre godinu dana, i to realno – kada odbijemo međugodišnju inflaciju (u junu 3,8%).

Ovaj godišnji skok je jedan od većih u širem regionu Balkana, pokazuje analiza 24sedam. U istom periodu plata u Bugarskoj od 1.040 evra nije imala godišnji rast, crnogorska prosečena plata u junu od 838 evra je porasla samo 1,3% realno, slovenačka od 1.502 evra 3,5%, dok je prosečena plata u BiH sada više za 5,5% nego što je to bila juna 2023. godine. Tek je nešto veći rast imala plata u Rumuniji, za 7,2% godišnje na 1.040 evra.

Rast plate približan srpskom imali su zaposleni u Mađarskoj, gde je plata od 1.121 evra za 12 meseci realno porasla 9,3%, dok su nešto značajniji rast osetili radnici u Hrvatskoj i Makedoniji. Hrvatima je plata porasla 11,6% realno, na 1,315 evra, dok u ovom segmentu Makedonija drži rekord u junu, sa godišnjim rastom od 14,% odsto, na 681 evro.

Rast plata je, pored rasta troškova proizvodnje i usluga, jedan od bitnih faktora inflacije i kao parametra se pomno gleda u monetarnoj politici. Plates rastu jer nema ravnoteže između ponude i tražnje za radnicima. Realne zarade su od 2017. godine porasle preko 40 odsto, dok je produktivnost povećana za oko 10 odsto. Rezultat je rast jediničnih troškova rada za firme oko 30 odsto. Ipak, to neće uticati na rast inflacije i ona će do kraja godine pasti na 3,5 odsto, smatra prof. Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Da rast zarada neće pogurati poskupljenja, smatraju i u Narodnoj banci Srbije (NBS), i to se vidi i u majskom i u avgustovskom izveštaju o inflaciji. Kako se navodi, „zarade ne bi trebalo da ugroze nastavak opadajuće inflacije i njen povratak ka centralnoj vrednosti cilja”, tim pre što „treba imati u vidu da naša ekonomija ipak ne posluje u uslovima pune zaposlenosti i da još uvek ima prostora za povećanje zaposlenosti, odnosno smanjenja nezaposlenosti”.

U NBS predviđaju da će zarade u ovoj godini, realno posmatrano, ostvariti međugodišnji rast od oko 8% odsto u proseku, naspram rasta od 2,7 odsto u 2023. U narednoj godini očekuje se usporavanje rasta na oko 3,5 odsto, tj. da u privatnom sektoru rastu u skladu s rastom BDP-a i zaposlenosti, a da u javnom sektoru izdaci za zaposlene budu zadržani na oko 10% BDP-a.