Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izjavio da bi Ukrajina jednog dana mogla postati deo Rusije. Ova izjava dolazi usred sukoba koji traje već više od dve godine, a u kojem su Sjedinjene Države uložile stotine milijardi dolara u pomoć Ukrajini. Tramp je naglasio da očekuje pristup ukrajinskim retkim mineralima kao deo ovog angažmana. S druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je poručio da je spreman da razmotri razmenu teritorija sa Rusijom, predlažući da se deo Kurske oblasti zameni za ukrajinske teritorije koje su trenutno pod ruskom kontrolom.
Na terenu, sukobi se nastavljaju. Ruske snage su preuzele kontrolu nad naseljem Jasenovo u istočnoj Ukrajini, dok su ruski napadi oštetili pogone Naftogasa u Poltavskoj oblasti. Takođe, rafinerija u Saratovskoj oblasti u Rusiji je pogođena napadima. Prema podacima UN-a, više od 12.600 civila je izgubilo život od početka rata u Ukrajini.
Zelenski je istakao da je Ukrajina otvorena za razgovore sa zvaničnicima Sjedinjenih Američkih Država, naglašavajući da Evropa ne može garantovati bezbednost Ukrajine bez podrške Amerike. U intervjuu za Gardijan, Zelenski je rekao da bezbednosne garancije bez Amerike nisu stvarne i kao primer naveo sistem protivvazdušne odbrane Patriot.
U međuvremenu, ruski napadi nastavljaju da prete civilima. Na primer, u Kijevu je tokom jednog od napada poginula jedna osoba, a više njih je povređeno. Gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko, izvestio je o požarima koji su izbili u nekoliko delova grada usled raketnog napada. U Kijevu i okolnim oblastima proglašena je vazdušna uzbuna zbog opasnosti od dodatnih raketnih napada.
U razgovoru o situaciji, slovački premijer Robert Fico izjavio je da njegova zemlja ima moralno pravo da obustavi tranzit gasa u Ukrajinu, što dodatno komplikuje energetsku situaciju u regionu. Ova izjava dolazi u kontekstu sve većih tenzija između Evrope i Rusije, a Fico je dodao da će zavisnost Evrope od američkih energenata postati nova realnost nakon prekida tranzita ruskog gasa.
U isto vreme, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova je demantovalo tvrdnje o preprodaji oružja, koje su iznete u američkim medijima. Portparol Ministarstva, Georgij Tihi, naveo je da se prati svaka jedinica vojne opreme koja je isporučena Ukrajini i da nijedna od inspekcija nije otkrila zloupotrebe.
Zelenski je takođe istakao da su potrebni snažni koraci i pritisak na Moskvu kako bi se okončala ruska agresija. On je naglasio da ruski teror protiv Ukrajine neće prestati sam od sebe i da je potrebno jedinstvo svih partnera Ukrajine u borbi protiv ove pretnje.
Prema podacima UN-a, od februara 2022. godine, u ruskoj agresiji na Ukrajinu ubijeno je 12.605 civila, a još 29.178 je povređeno. Većina žrtava je zabeležena na teritoriji pod kontrolom Ukrajine, a najviše žrtava je nastalo usled napada bespilotnim letelicama.
U svetlu ovih događaja, situacija u Ukrajini ostaje napeta i neizvesna. Mnogi analitičari ističu da će dalji razvoj događaja zavisiti od međunarodnih pritisaka i potencijalnih pregovora između sukobljenih strana, dok će isto tako biti ključno kako će se razvijati odnosi između Sjedinjenih Američkih Država, Evrope i Rusije. Ukrajina se suočava sa teškim izazovima, ali odlučnost njenih lidera da se bore za suverenitet i teritorijalnu celovitost ostaje jasna.
