Rat u Ukrajini traje 1.123. dan, a situacija na terenu i dalje je veoma napeta. U poslednjem razvoju događaja, Rusija je optužila ukrajinske snage za granatiranje gasnog čvorišta u Sudži, dok Ukrajina tvrdi da je Moskva napala gasnu stanicu kako bi diskreditovala Kijev. Ova razmena optužbi između Kijeva i Moskve dodatno komplikuje ionako složenu situaciju.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izrazio je optimizam, rekavši da bi potpuni prekid vatre mogao biti postignut „vrlo brzo“. On je naglasio da su Kijev i Moskva već započeli razgovore o mogućem sporazumu za rešavanje ukrajinske krize. S druge strane, nemački Bundestag je odobrio izdvajanje dodatnih tri milijarde evra vojne pomoći Ukrajini, čime se dodatno potvrđuje podrška Zapada ovom ratu.
U okviru ključnih događaja, Kremlj je odbacio tvrdnje o tome da su Rusi sami gađali gasno čvorište u Sudži kao „apsurdne“. Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da takve tvrdnje pokazuju koliko se može verovati kijevskom režimu. U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski traži snažniji pritisak na Moskvu nakon novih ruskih napada.
U najnovijim ruskim napadima na Zaporožje, tri osobe su poginule, a dvanaestoro je povređeno, među kojima i jedna beba. Načelnik Oblasne vojne uprave Zaporožja, Ivan Fedorov, potvrdio je da su napadi uključivali više od deset udara na grad, što dodatno pogoršava humanitarnu situaciju u tom regionu. Ukrajinska služba za vanredne situacije završila je operacije potrage i spasavanja na mestima udara.
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio je da jedina mirovna opcija za Ukrajinu može biti prisustvo mirovnih snaga Ujedinjenih nacija. Tajani je naglasio da je preuranjeno govoriti o mirovnim operacijama, ali je ohrabrio trenutne pregovore koji se vode. On je istakao da Italija nije za slanje svojih vojnika u misije pod mandatom NATO ili EU, već se zalaže za misiju UN koju bi morao odobriti Savet bezbednosti.
Predsednik Tramp je takođe istakao da se nada brzim rešenjima i prekidu vatre, smatrajući da bi to moglo doneti olakšanje za sve strane. S obzirom na trenutnu situaciju, lideri Evropske unije su se saglasili da EU mora biti sposobna da se odbrani od ruskih pretnji do 2030. godine, što pokazuje ozbiljnost i jedinstvo evropskih zemalja u suočavanju sa ovom krizom.
Zelenski je naglasio da je zajednički pritisak na Moskvu ključan, uz oštrije sankcije i jaču odbrambenu podršku Kijevu. Ove mere, prema njegovim rečima, mogu otvoriti put ka okončanju rata i smanjenju terora koji traju u Ukrajini.
U međuvremenu, nemački parlament je odobrio odluku o izdvajanju dodatnih tri milijarde evra vojne pomoći Ukrajini, čime se nastavlja trend povećane podrške Ukrajini od strane zapadnih zemalja. Ambasada Nemačke u Ukrajini je istakla da je ovo „istorijska odluka za bezbednost Evrope“ i najavila da će ukupna vojna pomoć Ukrajini za 2025. godinu iznositi najmanje sedam milijardi evra.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da se situacija u Ukrajini ne smiruje, a međunarodna zajednica se i dalje angažuje kako bi pružila podršku Kijevu. Optužbe između Kijeva i Moskve nastavljaju da se razmenjuju, dok se nada da će se uskoro otvoriti put za mirna rešenja. Razgovori između strana su u toku, ali kako vreme prolazi, potrebno je više konkretnih koraka ka okončanju sukoba i obezbeđivanju trajnog mira u regionu.
