Rat u Ukrajini traje već 1.127 dana, a iako je još rano govoriti o miru, nedavni događaji sugerišu moguće korake ka primirju. Naime, Sjedinjene Američke Države, Rusija i Ukrajina postigle su sporazum u Rijadu o slobodnoj plovidbi Crnim morem, što je ključno za ekonomsku stabilnost obe zemlje. Ukrajina naglašava potrebu za povratkom ukrajinske dece i izbeglica koje se nalaze u Rusiji, dok je za Moskvu najvažnija sigurnost luka i transport proizvoda. Francuski predsednik Emanuel Makron preuzeo je inicijativu da se u Parizu organizuje samit „Koalicije voljnih“ zemalja koje su spremne da pruže bezbednosne garancije Ukrajini.
U ovom kontekstu, ključni događaji uključuju izjave bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je istakao da se razgovori između Moskve i Kijeva odvijaju u pozitivnom smeru. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je da je na snazi primirje vezano za Crno more i energetsku infrastrukturu. Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov naglasio je da su razgovori u Rijadu bili usmereni na bezbednost energetske infrastrukture i povratak ukrajinskih zatvorenika i dece.
Zelenski je takođe izrazio očekivanje da će SAD uvođenje dodatnih sankcija Rusiji ukoliko dođe do kršenja sporazuma. Prema njegovim rečima, ukrajinska vojska će biti u mogućnosti da izdrži pritisak samo uz podršku međunarodnih saveznika. On je naglasio potrebu za rotacijom trupa i dovoljnim resursima kako bi ukrajinske snage mogle da izdrže dugotrajne sukobe.
U međuvremenu, Rusija i SAD su na sastanku u Saudijskoj Arabiji postigle dogovor o zabrani udara na energetske objekte na period od 30 dana. Ovaj dogovor, kao i drugi aspekti razgovora, ukazuju na pokušaj deeskalacije sukoba, iako je na terenu situacija i dalje napeta. Lavrov je izjavio da su evropski lideri koji su ranije bili protiv prekida vatre promenili svoje stavove, a Kijev se saglasio da razmotri mogućnost primirja.
Na terenu, ruske snage su tokom noći napale grad Oktirku, oštetivši više stambenih zgrada, dok su ukrajinske vlasti izveštavale o napadima dronovima na grad Krivi Rog. Ovi napadi pokazuju da, i pored diplomatskih napora, vojni sukobi i dalje traju sa ozbiljnim posledicama po civilno stanovništvo.
Zelenski je u intervjuima naglasio da je važna uloga SAD u ovom procesu, pozivajući na dodatnu podršku i oružje kako bi se ukrajinska vojska mogla održati u borbi. On je jasno stavio do znanja da ukoliko dođe do kršenja sporazuma od strane Rusije, Ukrajina će zahtevati dodatne sankcije i podršku od svojih saveznika.
U kontekstu međunarodnih odnosa, ovi događaji ukazuju na složenost sukoba i na potrebu za pažljivim diplomatijama kako bi se postigao dugoročan mir. Samit u Parizu, koji će okupiti zemlje „Koalicije voljnih“, predstavlja važan korak ka obezbeđivanju bezbednosnih garancija za Ukrajinu, ali i druge zemlje u regionu.
Uprkos napretku u pregovorima i potencijalnim dogovorima o primirju, stvarnost na terenu ostaje teška. Civili i dalje pate, a obnova i stabilizacija regiona će zahtevati vreme, resurse i međunarodnu saradnju. Sve strane će morati da se posvete postizanju trajnog rešenja koje će omogućiti povratak mira i stabilnosti u Ukrajini.
