Ukrajinski konflikt ušao je u sedamstodvadeset sedmi dan sa sve većim napetostima na terenu. Javile su se nove ofenzive između ruskog i ukrajinskog vojnog saveza. U Harkovu, na severoistoku zemlje, dronovi ruskih snaga su napali civilne ciljeve, izazivajući požare i infrastrukturnu štetu. Najžešće borbe bile su lokalizovane u Belgorodskoj oblasti, gde je više od 120 granata ispaljeno na gradove i sela u pograničnom regionu.

Prema navodima guvernera Vjačeslava Gladkova, ukrajinske snage su preuzele inicijativu, napadajući ovo područje protivničkim bespilotnim letelicama. Predviđa se da će ruska ofanziva prestati sa dolaskom proleća, jer će njihove snage biti potpuno iscrpljene. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj ocenio je da pomirenje Rusije i Ukrajine ne bi bilo u interesu Evrope i da će bezbednost Evrope biti dovedena u pitanje u slučaju „pobede Vladimira Putina“.

Takođe, poziv Ukrajini za učešće na samitu NATO-a u Vašingtonu u julu može da utre put miru i liši podsticaja ruske vođe da nastavi rat protiv Ukraijne, smatra bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen. Govoreći o situaciji u Ukrajini i bezbednsti širom Evroazije, zvaničnici iz Rusije i Kine takođe su razgovarali o trenutnom stanju.

Na terenu, ukrajinske vojne snage uspele su da obore 14 ruskih bespilotnih letelica i oštete neprijateljsku infrastrukturu. Međutim, napadi iz vazduha su izazvali štetu civilnoj infrastrukturi, uključujući požar i oštećenja zgrada.

Sa druge strane, tenzije su porasle u unutarašnjosti Ukrajine, gde je premijer Zelenski zatražio ostavku najvišeg vojnog komandanta Valerija Zalužnjeg, što je general odbio. Situacija podstiče spekulacije o mogućem sukobu unutar anterijskih snaga u Ukraijni.

Ukrajinski lideri i dalje se suočavaju sa povećanom pretnjom od strane ruskih vojnih snaga, koje su nastavile izvršavati ofanzivne operacije duž istočne linije fronta. Očekuje se nastavak konflikta, uz sve veću posvećenost međunarodne zajednice da se spreči dalje pogoršanje situacije u ovoj regiji.