Pregovori o reaktiviranju gasovoda Severni tok, koji bi omogućili ponovni transport ruskog gasa preko Baltičkog mora, izazivaju veliku polemiku u Evropi. Nemački ministar za privredu i energetiku, Robert Habek, nedavno je ocenio da bi bilo kakva diskusija o ovom pitanju bila „potpuno pogrešan potez“. Njegova izjava dolazi u kontekstu trenutnih tenzija između Rusije i Ukrajine, koje su dovele do značajnih promena u energetskim politikama evropskih zemalja.
Gasovod Severni tok 1 bio je ključni izvor snabdevanja gasom za Nemačku od 2011. do 2022. godine. Njegov naslednik, Severni tok 2, završen je 2021. godine i vredan je oko 11 milijardi dolara, ali nikada nije pušten u rad. Ovaj projekat je obustavljen od strane Nemačke pre početka rata u Ukrajini, što je dodatno zakomplikovalo već napetu situaciju.
Habek je istakao da je, s obzirom na trenutnu rusku agresiju prema Ukrajini, neprihvatljivo razmatrati ponovno pokretanje gasa kroz Severni tok 1 i 2. Njegova izjava naglašava moralnu i političku dimenziju ovog pitanja, gde se čini da bi reaktivacija gasovoda mogla biti shvaćena kao znak podrške Rusiji u trenutku kada se Ukrajina suočava sa ozbiljnom krizom.
U septembru 2022. godine, došlo je do misterioznih eksplozija koje su oštetile jednu od linija gasovoda Severni tok 2, kao i obe linije gasovoda Severni tok 1. Do danas, niko nije preuzeo odgovornost za ovu štetu, što dodatno komplikuje situaciju i izaziva sumnje u sigurnost i pouzdanost ovih infrastrukturnih projekata.
Pored političkih i bezbednosnih aspekata, postoje i ekonomski razlozi zbog kojih bi reaktivacija gasovoda bila problematična. Evropske zemlje, uključujući Nemačku, sve više traže alternative za snabdevanje energijom, posebno s obzirom na smanjenje zavisnosti od ruskih energenata. Ove promene su usledile kao odgovor na strateške poteze Rusije i njene agresivne politike prema susednim zemljama.
U ovom trenutku, evropske zemlje se fokusiraju na diversifikaciju izvora energije i povećanje kapaciteta obnovljivih izvora. To uključuje ulaganja u solarne, vetroelektrane i druge oblike čiste energije, što se smatra ključnim za smanjenje emisije štetnih gasova i borbu protiv klimatskih promena.
Osim toga, Habek je naglasio da je važno da Evropa ostane jedinstvena u svom stavu prema Rusiji. Svaka odluka o ponovnom pokretanju gasovoda Severni tok mogla bi biti viđena kao podela unutar EU i slabost u njenoj zajedničkoj spoljnoj politici. On je pozvao na jedinstven pristup i solidarnost među članicama EU kako bi se osiguralo da se ne ponavljaju greške iz prošlosti.
U svetlu ovih okolnosti, jasno je da je pitanje reaktivacije Severnog toka složeno i višesložno. Dok neki smatraju da bi to moglo pomoći u rešavanju trenutnih energetskih kriza, drugi ističu da bi to moglo imati ozbiljne posledice po sigurnost i političku stabilnost u regionu. Habekov stav jasno ukazuje na to da je Nemačka, kao ključni igrač u evropskoj energetici, spremna da se suprotstavi bilo kakvim potezima koji bi mogli ugroziti jedinstvo EU i podršku Ukrajini.
U zaključku, reaktivacija gasovoda Severni tok se čini kao tema koja zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata — političkih, ekonomskih i bezbednosnih. U svetlu trenutne situacije, čini se da je jedini ispravan put ka budućnosti fokus na održive i nezavisne izvore energije, uz podršku zemljama koje se suočavaju s agresijom.
