Nema Srbina koji nije probao Karađorđevu šniclu, jedno od najomiljenijih jela srpske kuhinje. Ova specijalnost se često naručuje u restoranima, dok se domaćice retko odlučuju da je pripreme kod kuće, bojeći se da ne ispuni očekivanja.
Karađorđeva šnicla je nastala 1959. godine zahvaljujući čuvenom srpskom kuvaru Miloradu Mići Stojanoviću, koji je bio glavni kuvar u restoranu „Golf“ u Beogradu. Priča o ovom jelu započinje kada je Stojanović, suočen sa izazovom da pripremi kijevski kotlet za važnog gosta, shvatio da nema biftek. Umesto toga, odlučio je da iskoristi svinjski ili teleći file, koji je istanjio, napunio kajmakom, urolao i panirao pre nego što ga je pržio u dubokom ulju.
Naziv „Karađorđeva šnicla“ odražava poštovanje prema srpskom voždu Karađorđu, a oblik pohovane šnicle podseća na orden Velike zvezde Karađorđeve zvezde. Stojanović je ovu inovaciju prvi put predstavio 1967. godine na takmičenju kulinara inovatora u Beogradu. Iako nije uspeo da patentira recept, svi znaju ko je stvorio ovo jelo, koje se ističe po svojoj neodoljivoj kombinaciji ukusa, posebno zahvaljujući kajmaku koji ga izdvaja od sličnih jela.
Danas je Karađorđeva šnicla nezaobilazni specijalitet u restoranima širom Srbije i često se servira uz tartar sos, pomfrit i kriške limuna. Za one koji žele da pripreme ovo jelo kod kuće, postoje dva ključna saveta. Prvo, važno je koristiti stariji kajmak kako bi se sprečilo njegovo prekomerno topjenje. Drugo, preporučuje se dupli proces pohovanja: brašno – jaja – prezle – jaja – prezle, kako bi se postigla hrskavija korica.
Priprema Karađorđeve šnicle zahteva pažnju. Sastojci koji su potrebni uključuju 4 svinjske ili teleće šnicle (od 150 do 200 g po komadu), 200 g kajmaka, 2 jaja, 100 g brašna, 150 g prezli, so i biber po ukusu, kao i ulje za prženje.
Za pripremu, prvo treba istanjiti šnicle tučkom za meso, vodeći računa da ne budu previše tanke da ne bi popucale. Nakon što se šnicle posole i pobiberu, na svaku se stavlja kašika kajmaka, zatim se pažljivo uvijaju u rolnu, a krajevi se pričvršćuju čačkalicama ili se blago presavijaju unutra.
Nakon toga, svaka šnicla se uvalja u brašno, zatim u umućena jaja i na kraju u prezle. Ovaj proces se ponavlja za dupli poh, što rezultira bogatom, hrskavom koricom. U dubokom tiganju se zagreje ulje na srednje jakoj vatri i šnicle se prže dok ne dobiju zlatno-smeđu boju sa svih strana, obično oko 5-7 minuta. Nakon prženja, šnicle se vade na papirni ubrus kako bi se upio višak ulja.
Tradicionalno se Karađorđeva šnicla poslužuje sa tartar sosom, pomfritom i limunom, a može se dekorisati peršunom ili kriškom paradajza za dodatnu svežinu. Ovo jelo ne samo da je omiljeno među domaćinstvima, već i simbol srpske kuhinje koja se ponosi svojom bogatom tradicijom i ukusima.
U zaključku, Karađorđeva šnicla je više od običnog jela; ona nosi sa sobom priču i istoriju srpskog kulinarstva. Njena priprema može biti izazovna, ali uz prave savete i pažnju, svako može uživati u ovom specijalitetu koji će sigurno oduševiti i najizbirljivije gurmane. Bon appetit!
