Sveti Sava je jedan od najvažnijih svetaca u srpskoj pravoslavnoj tradiciji, a njegov dan, Savindan, je prilika da se pokaže zahvalnost prema njemu. Domaćice širom zemlje obično mesu perece kao znak zahvalnosti i poštovanja prema Svetom Savi, zaštitniku škola i prosvete. Ovaj običaj nije samo tradicija, već i simbol zahvalnosti prema svetitelju koji je omogućio ljudima da imaju hleb na stolu.

Recept za savršene perece obuhvata sledeće sastojke:
– 300 g oštrog brašna
– 500 g mekog brašna tip „400“
– 40 g svežeg kvasca
– malo šećera
– 1 kašičica soli
– 2 dl mleka
– 3 dl tople vode
– 1dl ulja
Za premazivanje, koristi se 1 jaje, a za preliv 3 kašike mekog brašna i 1 kašika soli.

Javorka Filipović, poznata kuvarica, podelila je svoj domaćinski recept za perece. Prvo se u toplo mleko stavljaju dve kašike brašna, malo šećera i kvasac, a zatim se sačeka oko 10 minuta da kvasac naraste. Zatim se brašno i ulje pomešaju, dodaje se kvasac i testo se mesi dok ne postane glatko i elastično. Nakon toga, ostavlja se da odmara 30 minuta na toplom mestu. Za slani preliv, so se meša sa brašnom i postepeno dodaje hladna voda dok se ne dobije željena gustina. Od testa se prave perece, ostavljaju se 10 minuta, a zatim stavljaju da se peku na 250 stepeni. Pre pečenja, perece se premazuju umućenim jajetom. Kada su pečene, na njih se stavlja slani preliv i vraćaju se u rernu još dva minuta da se preliv osuši.

Sveti Sava je bio osnivač srpske pravoslavne crkve i prvi srpski arhiepiskop, a njegova uloga u širenju hrišćanstva na ovim prostorima je neizmerna. Datum Savindana se praznuje i obeležava širom Srbije, a običaji vezani za ovaj dan su raznovrsni. Pored toga što se mesu perece, vernici obično posećuju crkve, prisustvuju liturgijama i mole se Svetom Savi za zdravlje i blagostanje.

Zahvaljujući njegovim naporima, obrazovanje je postalo važan deo srpske kulture, a Sveti Sava se smatra zaštitnikom sve dece, prosvetnih radnika i školstva uopšte. Pored toga, on je poznat i kao zaštitnik lekara, zdravlja i bolesnih. Mnoge škole i institucije nose ime po ovom svetitelju, a njegov uticaj na srpsko društvo je nesumnjiv.

Sveti Sava je bio sin Stefana Nemanje, osnivača dinastije Nemanjića, i rođen je oko 1175. godine. Tokom svog života, bio je pustinjak, monah i sveštenik, a svoje poslednje dane proveo je u manastiru Studenica, gde je i sahranjen. Njegov kult se razvio tokom vekova, a danas je jedan od najpoštovanijih svetaca u pravoslavnoj crkvi.

Savindan je prilika da se pokaže zahvalnost prema Svetom Savi, kao i da se prizna značaj njegovog doprinosa srpskom društvu i kulturi. Tradicija meseja pereca kao znak zahvalnosti je deo bogate srpske kulturne baštine i doprinosi očuvanju sećanja na svetitelja i njegovu ulogu u širenju hrišćanstva na ovim prostorima.

Ovaj dan je takođe prilika da se ljudi okupe, pokažu poštovanje prema svojoj tradiciji i običajima, te provedu vreme u miru, molitvi i razmišljanju o značaju vere i duhovnosti u savremenom svetu. Obeležavanje Savindana je važno za očuvanje kulturnog nasleđa i tradicije, ali i za jačanje duhovnih veza i zajedništva u srpskom narodu. Sveti Sava je ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda, a njegova zaostavština je i danas prisutna u svakodnevnom životu i običajima. Na Savindan, svi koji poštuju srpsku tradiciju imaju priliku da pokažu svoju zahvalnost prema ovom značajnom svetitelju kroz običaj meseja pereca, ali i kroz molitvu i razmišljanje o njegovom značaju za srpski narod.