Ustavni sud BiH nedavno je doneo odluku da je Zakon Republike Srpske o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti neustavan. Ustavni sud je donio ovu odluku na dvodnevnoj sednici u Sarajevu, na zahtev članova Predsedništva BiH Denisa Bećirovića i Željka Komšića, 11 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine i pet delegata Doma naroda za ocenu ustavnosti pomenutog zakona.

Ovom odlukom Ustavni sud tvrdi da je ova pravna materija isključivo u nadležnosti BiH, te da Republika Srpska nema ustavnu nadležnost za regulisanje iste. Ova odluka je označena kao važna zbog nedostatka predstavnika Republike Srpske u Ustavnom sudu BiH, što predstavlja prepreku ujednačavanju pravnih pitanja između entiteta.

Također, tokom dvodnevne sednice, Ustavni sud BiH izabrao je novu predsednicu i potpredsednike, čiji mandati počinju 1. juna. Također, doneta je i dopuna Pravilima o radu kojom se omogućava produženje mandata sudije dok novoizabrani ne preuzme dužnost.

Ova odluka Ustavnog suda BiH ima značajne implikacije na položaj Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, s obzirom na preneta ovlašćenja vezana za nepokretnu imovinu koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti. Pitanje ustavnih nadležnosti entiteta i države često je predmet spora u BiH, te je važno da se ovakve odluke donose u skladu sa ustavom i zakonima.

Reakcije na odluku Ustavnog suda BiH su bile različite. Dok jedni podržavaju ovu odluku kao korak ka jačanju institucija BiH i upućivanju na neophodnost poštovanja ustavnih ovlašćenja, drugi smatraju da je ova odluka preterana i da predstavlja prekid decentralizacije i autonomije entiteta.

Neophodno je napomenuti da je odluka Ustavnog suda BiH konačna i obavezujuća za sve institucije i entitete u Bosni i Hercegovini. Ustavni sud ima zadatak da obezbedi poštovanje ustavnog poretka i pravne sigurnosti u zemlji, te da rešava ustavna pitanja kroz analizu i ocenu ustavnosti zakona i propisa.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine je centralno ustavnotužilačko telo u zemlji, koje osigurava poštovanje ustava i zakona BiH. Sud čini devet sudija, po tri iz svakog konstitutivnog naroda, i svi moraju biti izabrani iz konstitutivnog naroda čiji je građanin. Sud radi na osiguranju ustavnih i zakonskih prava i obaveza svih građana i institucija u zemlji.

Ovo nije prvi put da je Ustavni sud BiH doneo odluke koje su imale značajan uticaj na političku situaciju u zemlji. U prošlosti su donete odluke o ustavnosti entitetskih zakona, uredbi i odluka koje su imale direktan uticaj na funkcionisanje institucija na svim nivoima vlasti.

Konačna odluka o Zakonu Republike Srpske o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti pokazuje potrebu za jasnim i preciznim ustavnim i zakonskim odredbama koje regulišu ovu oblast. Važno je da se sva sporna pitanja reše kroz institucionalne mehanizme i u skladu sa vladavinom prava.

Uprkos reakcijama i kontroverzama koje prate odluku Ustavnog suda BiH, važno je da se ova odluka poštuje i primeni u cilju jačanja vladavine prava i zaštite ustavnih prava i sloboda svih građana u Bosni i Hercegovini. Svi entiteti i institucije treba da sarađuju u cilju primene ove odluke i pruže podršku Ustavnom sudu u obavljanju njegovih ustavnih ovlašćenja. Očekuje se da će ova odluka imati dugoročne pozitivne posledice na ustavni poredak i funkcionalnost institucija u BiH.