Savet bezbednosti UN počeo je večeras sednicu na kojoj će raspravljati o situaciji u Bosni i Hercegovini. Sednica je počela malo posle 22 sata po srednjeevropskom vremenu i zakazana je na zahtev Ruske federacije. Na sednici su prisutni ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić, kao i predstavnici Crne Gore i Hrvatske.
Očekuje se da će na njoj putem video linka govoriti srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović. Takođe, Sjedinjene Američke Države su uputile zahtev Savetu bezbednosti da se obrati visoki predstavnik Kristijan Šmit, ali će Rusija insistirati da se obrati u ličnom svojstvu.
Predstavnici Rusije su zakazali vanrednu sednicu kako bi upozorili da je BiH na ivici oružanog sukoba, ali i zbog toga što je ambasador BiH pri Ujedinjenim nacijama Zlatko Lagumdžija bez saglasnosti pokrenuo priču o Rezoluciji o Srebrenici.
Cvijanovićeva je istakla da je rezolucija o Srebrenici korištena kao destabilizujući faktor i krši Dejtonski sporazum. Ona je podsetila da je Dejtonski sporazum uspostavio tri konstitutivna naroda u BiH koji jednako učestvuju u upravljanju državom. Cvijanović je izjavila da su strane diplomatije, poput Kristijana Šmita, sve više upletene u unutrašnje poslove BiH, čime se narušava politički konsenzus i mir u regionu.
Osam srpskih logoraša svedočilo je u Njujorku na panelu o strahotama rata u BiH, ističući da su i Srbi bili žrtve rata. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić organizovao je ovaj panel kako bi srpske žrtve bile čute u sedištu UN.
Ruski ambasador Vasilij Nebenzja je kategorički protiv rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, tvrdeći da ona krši Dejtonski sporazum. On ističe da Srebrenica nije jedina mračna stranica rata i da je promovisanje ove rezolucije jednostrano i politički motivisano.
Nebenzja je naglasio da Rusija kao garant Dejtonskog sporazuma ne može da ignoriše situaciju u BiH koja se pogoršava, te naglašava da Savet bezbednosti UN mora da odreaguje i pomogne u sprečavanju sukoba. Ruski ambasador smatra da visoki predstavnik Kristijan Šmit deluje kao „apsolutni vladar“ i da Zapad podstiče njegovo takvo ponašanje.
U zaključku, situacija u Bosni i Hercegovini je složena, sa različitim stavovima i interesima koje zastupaju različite strane. Rasprava u Savetu bezbednosti UN o ovoj temi pokazuje koliko je važno osigurati mir, stabilnost i poštovanje Dejtonskog sporazuma u regionu. Sve strane moraju aktivno raditi na pronalaženju kompromisa i mirnog rešenja kako bi se izbegla eskalacija sukoba i dalje podele.
