Nova rezolucija koja je predložena u Ujedinjenim narodima, a podržana od strane Nemačke, Ruande i Bosne i Hercegovine, ima za cilj da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom odraza i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine. Međutim, ovaj nacrt rezolucije izazvao je zabrinutost zbog neshvatljive interpretacije pojma genocida i potencijalnih negativnih posledica koje bi mogle da proizađu iz brzog proglašavanja događaja u Srebrenici kao genocida.

Istraživači, poput Efraima Zuroffa i Yehude Bauera, upozoravaju da označavanje Srebrenice kao genocida može povećati tenzije umesto da podstakne pomirenje. Oni ističu da Srebrenica nije tipičan slučaj genocida i da označavanje ovog događaja na taj način ne uzima u obzir punu istoriju Bosanskog rata i patnje svih zajednica koje su bile uključene.

Problematično je što nacrt rezolucije ne uzima u obzir princip Dejtonskog sporazuma, koji je bio ključan za okončanje konflikta u Bosni i Hercegovini i garantovao jednak status i prava triju konstitutivnih naroda. Ova rezolucija, ako bude usvojena, može da naruši mir i saradnju na Balkanu koji su pažljivo izgrađeni tokom decenija.

Stoga, dok se tuguje za žrtvama Srebrenice i seća njihovih stradanja, važno je da svaka rezolucija Ujedinjenih nacija podrži napore ka pomirenju i miru na Balkanu, umesto što bi mogla da izazove konflikte i tenzije. Potrebno je pažljivo promišljanje i temeljita deliberacija pre donošenja odluka koje imaju veliki uticaj na osetljive političke odnose u regionu.