U razgovoru za Life Beyond Sport, poznati glumac Robert de Niro izrazio je žaljenje što nikada nije snimio nastavak svog filma „Dobri pastir“ iz 2006. godine, koji je sam režirao i u kojem je igrao sporednu ulogu. De Niro je istakao da je uživao u ulozi reditelja, iako su odluke bile teške zbog pritisaka koji dolaze s vremenskim i finansijskim ograničenjima.
Prvobitni plan bio je da se snime dva nastavka koji bi pratili razvoj CIA-e kroz više decenija, sve do savremenog doba. Ideje su postojale i za televizijsku adaptaciju, ali nijedan od tih projekata nije zaživeo, kako navodi index.hr. „Hteo sam da snimim nastavak ‘Dobrog pastira’, ali to se, nažalost, nije ostvarilo“, rekao je dvostruki dobitnik Oskara.
Film „Dobri pastir“ je špijunski triler u kojem glavne uloge igraju Met Dejmon i Anđelina Džoli. Radnja prati rane dane CIA-e kroz ličnu priču agenta Edvarda Vilsona, kojeg tumači Dejmon. Priča počinje tokom Drugog svetskog rata i proteže se kroz više decenija, istražujući razvoj američkih tajnih operacija i hladnoratovskih odnosa. Vilson, briljantan i krajnje lojalan agent, regrutovan je iz redova elitnog univerziteta Jejl, gde je bio član tajnog društva Skull and Bones.
Kroz lik Edvarda Vilsona, film istražuje kako paranoja, tajne, izdaje i nepoverenje postaju svakodnevica ljudi koji rade u obaveštajnom svetu. Iako je posvećen službi, Vilson postepeno gubi lični život – njegov brak sa likom koji tumači Anđelina Džoli postaje isprazan, a odnos sa sinom sve teži. Film se intenzivno fokusira na unutrašnju cenu špijunskog posla, gde nacionalna sigurnost često dolazi ispred porodice, osećanja i lične sreće.
Film „Dobri pastir“ naišao je na podeljene reakcije kritičara, ali je u bioskopima zaradio 100 miliona dolara. De Niro, kao reditelj, uspeo je da pruži dubok uvid u svet špijuniranja i njegovih posledica na lične živote, ali je, nažalost, ostao bez nastavka koji je planirao.
U današnjem svetu, gde su špijunski filmovi popularni, interesovanje za nastavak „Dobrog pastira“ moglo bi da bude veoma izraženo. De Nirova izjava može da podstakne diskusije o potencijalu za ponovno istraživanje ove teme i mogućnosti za stvaranje nastavka ili nove priče koja bi se bavila sličnim pitanjima. S obzirom na njegovu rediteljsku sposobnost i duboku analizu ljudske psihe, nastavak bi mogao doneti novi pogled na svet obaveštajnih agencija i njihov uticaj na lične odnose.
Iako je „Dobri pastir“ imao svoje slabosti, njegov fokus na ljudsku dramu i moralne dileme u svetu špijunaže ostavlja snažan utisak. De Niro je svojim rečima podstakao razmišljanja o tome koliko je važno zadržati ljudskost čak i u najtežim situacijama, što je tema koja je uvek relevantna.
Ukratko, Robert de Niro je potvrdio da bi nastavak „Dobrog pastira“ bio zanimljiv projekat, a njegovo žaljenje što se to nije ostvarilo može da posluži kao inspiracija za buduće filmske stvaraoce. Špijunski trileri i dalje privlače publiku, a priče o ljudskoj borbi unutar tih svetova mogu ponuditi mnogo više od akcije i napetosti – one mogu istraživati duboke emocionalne i moralne teme koje su univerzalne i trajne.
