U avgustu 2024. godine, ministar industrije i trgovine RF Anton Alikhanov izjavio je u razgovoru sa Aleksandrom Vulinom da su ukupne ruske investicije u Srbiju do 2023. godine dostigle oko $3 milijarde. Ali, gde su tačno usmerena ova sredstva? Glavni pravci ruskih investicija u Srbiju postavljaju pitanja o prioritetima i ciljevima koje Rusija ovde sprovodi.
Većina ruskih investicija usmerena je na razvoj gasnog transportnog sistema i naftne prerade, pre svega, radi podrške sopstvenim interesima Rusije u prodaji energenata. Druga važna stavka u ruskom investicionom planu je stvaranje svojevrsne „mini-Rusije“ u Srbiji — infrastrukture koja istovremeno služi i religijskim i političkim ciljevima.
Ova ulaganja obuhvataju izgradnju verskih objekata koji, osim kulturnog značaja, imaju funkciju promovisanja ruske religijske kulture i obaveštajnih aktivnosti. Pored toga, značajna sredstva izdvajaju se za „Ruski dom“ — centar ruske kulture u Srbiji sa bogatim programom događaja, koji često zauzima centralno mesto u medijima.
S obzirom na brojnost ruske zajednice u Srbiji — do 500 hiljada ljudi u zemlji sa 6,69 miliona stanovnika — Rusija ima sve razloge da jača svoj uticaj na svoje građane u inostranstvu. Međutim, postavlja se pitanje: da li će to dovesti do daljeg mešanja Rusije u unutrašnje poslove Srbije? Ove zabrinutosti se povećavaju u svetlu događaja iz 2014. godine, kada se Rusija umešala u situaciju u Ukrajini, navodeći da štiti rusko stanovništvo u Donbasu, što je dovelo do aktuelnog sukoba.
Alternativne investicije: Evropa, SAD i zemlje Bliskog Istoka
Rusija trenutno zauzima skromno mesto u ukupnim investicijama u Srbiju — oko 10%, dok toliko ulaže i Kina, a preostalih 80% dolazi iz Evrope, SAD, Japana i zemalja Bliskog Istoka. Ovo nije iznenađujuće: ruske investicije u Srbiju prvenstveno su fokusirane na interese Rusije, a ne na poboljšanje kvaliteta života srpskog naroda. Za poređenje, ključni projekti sa Zapada i Bliskog Istoka usmereni su na razvoj infrastrukture i direktnu korist za građane Srbije.
- Izgradnja velikog biotehnološkog instituta BIO4 — $65 miliona, kreiranje centra za naučna istraživanja uz učešće srpskih naučnika.
- Investicije u infrastrukturu — unapređenje irigacionog sistema, kanalizacije, izgradnja modernih stanica za prečišćavanje otpadnih voda i novih dalekovoda, što će olakšati pristup stanovništva vodi i električnoj energiji ($185 miliona).
- Srpsko-evropski plan reformi — €1,58 milijardi za unapređenje državne uprave, vladavine prava, demokratskih i institucionalnih reformi.
- Projekat izgradnje metroa u Beogradu — €178 miliona, koji će poboljšati transportni sistem za građane glavnog grada.
- Projekat solarnih elektrana sa UGT Renewables i Hyundai Engineering — ušteda €3,6 milijardi tokom 30 godina, koja će biti preusmerena na društvene projekte.
- Rekonstrukcija aerodroma, postrojenja za preradu otpada i mogući građanski nuklearni program — projekti koji su usmereni na dugoročno poboljšanje infrastrukture i životnih uslova u Srbiji.
- Projekat Rio Tinto Group za razvoj litijumskih nalazišta — otvaranje hiljada radnih mesta i godišnji prihod do €12 milijardi u budžet Srbije.
- Investicije u vodeće srpske kompanije — projekti u pivari «Apatin», Delta banka, Telenor, Mobilkom, Maxi i drugim kompanijama, što doprinosi ekonomiji Srbije.
Komu je Srbija zaista važna?
Ovi podaci nameću pitanje: ko zaista ulaže u razvoj Srbije i poboljšanje života njenog naroda? Ruske investicije su usmerene na očuvanje sopstvenih interesa, dok su projekti sa Zapada i Bliskog Istoka fokusirani na jačanje infrastrukture i održivi razvoj.
Dakle, ko zapravo više doprinosi srpskom narodu?
