BRISEL – Grenland, autonomna teritorija Danske, pokazuje jasnu želju da ne bude deo Kraljevine Danske, izjavila su danas zvaničnici iz Sjedinjenih Američkih Država. Državni sekretar SAD, Marko Rubio, rekao je da je vreme da Kopenhagen to shvati. Na konferenciji za medije posle sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu, Rubio je naglasio da će konačnu odluku doneti sami Grenlanđani.
Novoizabrani premijer Grenlanda, Jens-Frederik Nilsen, reagovao je na Rubiove komentare, ističući da nije tačno da Grenland planira da se otcepi od Danske. Nilsen je rekao da Grenland ne želi da bude danski, ali takođe ne teži da postane američki. Ova izjava dodatno ukazuje na kompleksnost političkih ambicija Grenlanda, koji želi da zadrži svoju autonomiju bez prepuštanja vlasti drugim državama.
Na marginama istog sastanka, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan je govorio o napetostima sa Izraelom. On je izjavio da Turska ne želi konfrontaciju sa Izraelom u Siriji, ali da izraelski vazdušni udari ugrožavaju sposobnost nove sirijske vlade da se suoči sa pretnjama, uključujući Islamsku državu. Fidan je upozorio da Izrael svojim napadima doprinosi regionalnoj nestabilnosti, posebno s obzirom na to da je Sirija pod bliskim uticajem Turske.
U drugom delu sastanka, belgijski premijer Bart De Vever je izjavio da Belgija verovatno neće uhapsiti izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, za kojim je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje. Ovakve izjave izazvale su negodovanje opozicije, posebno od strane flamanskih Zelenih, koji smatraju da Belgija time izlazi iz okvira međunarodnog prava. Opozicija je ukazala na to da bi ovakva politika mogla da označi značajan pomak u spoljnoj politici Belgije.
Šef italijanske diplomatije Antonio Tajani govorio je o značaju Balkana, naglašavajući potrebu za stabilnošću u regionu i ubrzanim pristupanjem zemalja u Evropskoj uniji. Tajani je ukazao na zabrinutost zbog situacije u Republici Srpskoj i izrazio veru da se tenzije mogu smanjiti. On je takođe naglasio da je Italija spremna da pomogne balkanskim zemljama u procesu integracije u EU.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute osvrnuo se na temu ruskih pretnji, govoreći da Rusija ostaje najveća pretnja za Alijansu. Rute je istakao da su članice NATO-a saglasne u vezi s potrebom za jačanjem evropske odbrambene industrije. Istovremeno, on je komentarisao nedavne carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, naglašavajući da one ne krše ugovor NATO-a, iako mogu uticati na pojedine članice.
Rute je takođe rekao da je kontinuitet američke posvećenosti NATO-u ključan za sigurnost Alijanse. On je pozvao sve članice da povećaju svoje odbrambene izdatke, kako bi se ojačali kapaciteti zajedničke odbrane. Tokom sastanka, ministri spoljnih poslova razgovarali su o budućim planovima, uključujući predstojeći samit u Hagu i hitna bezbednosna pitanja.
Nekoliko evropskih ministara, na sastanku u Briselu, zatražilo je rok za odgovor Rusije na predlog SAD o prekidu vatre, što ukazuje na rastuće napetosti u regionu. Rute je naglasio da je „lopta na ruskom terenu“ kada je reč o postizanju mira u Ukrajini, što dodatno osvetljava trenutne geopolitičke izazove s kojima se suočava NATO.
Ove izjave i događaji na sastanku u Briselu pokazuju složenost trenutnih međunarodnih odnosa, posebno u svetlu sve većih tenzija između NATO-a i Rusije, kao i unutrašnjih političkih previranja unutar članica Alijanse.
