Ustavni sud Rumunije (CCR) je nedavno potvrdio odluku Centralnog izbornog biroa (BEC) da zabrani Kalini Đorđesku da se kandiduje za predsednika u predstojećim izborima u maju, zbog kršenja zakonskih propisa vezanih za izborni proces. Ova odluka je donesena u svetlu značajnih nepravilnosti primetnih tokom prethodnih izbora, koji su poništeni presudom suda iz decembra 2024. godine. Ova situacija se smatra ključnom za očuvanje demokratije i vladavine prava u Rumuniji.
Ustavni sud je istakao da „pokretanje, organizacija i sprovođenje“ izbornog procesa u maju moraju biti u skladu sa presudom iz decembra 2024. godine, koja je označila izbore kao nelegitimne zbog višestrukih kršenja izbornog zakonodavstva. Prema izjavama CCR-a, ne bi bilo „nedopustivo“ da se sada razmatra mogućnost da Đorđesku ispunjava uslove za kandidaturu, s obzirom na prethodne presude koje su ukazale na ozbiljne povrede principa slobodnog i poštenog glasanja.
U svojoj presudi, Ustavni sud je naglasio važnost zaštite demokratije, vladavine prava i suvereniteta, kao i prava građana da biraju i budu birani. Sud je naglasio da država ima „pozitivnu odgovornost“ da spreči bilo kakvo neopravdano mešanje u izborni proces, pozivajući se na ustavna načela koja garantuju transparentnost i fer uslove za sve učesnike u izbornom procesu.
Kandidatura Đorđeske je, prema sudu, morala biti analizirana kroz prizmu odluka iz prošlosti, koje su ukazivale na to da postojeći izborni mehanizmi nisu pružili jednake šanse svim kandidatima i da su narušili osnovne principe transparentnosti i jednakosti u izbornim kampanjama. U tom smislu, CCR je naglasio potrebu za reformom i poboljšanjem izbornog zakonodavstva kako bi se osiguralo da budući izbori budu u skladu sa standardima demokratije i pravde.
Ova odluka dolazi u trenutku kada je Rumunija suočena sa izazovima u očuvanju demokratije, a slične situacije su se dešavale i u drugim zemljama regiona. S obzirom na to da je politička scena u Rumuniji veoma dinamična, ova presuda može imati značajan uticaj na buduće izbore i političku klimu u zemlji.
Prethodni izbori su bili pogođeni brojnim nepravilnostima, uključujući nepoštovanje zakonskih regulativa o finansiranju kampanje i nedostatak transparentnosti u izbornim postupcima. Ove nepravilnosti su dovele do ozbiljnih sumnji u integritet izbora, što je na kraju rezultiralo njihovim poništenjem. Ustavni sud je stoga uzeo u obzir ove aspekte prilikom donošenja odluke o zabrani kandidature Đorđeske.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je pravna regulativa u vezi sa izbornim procesima u Rumuniji u fokusu diskusije među političarima, pravnicima i aktivistima za ljudska prava. Mnogi smatraju da su potrebne sveobuhvatne reforme kako bi se osigurala veća transparentnost i poštenje u izbornim postupcima.
Ova situacija takođe podseća na značaj pravosudnog sistema u očuvanju demokratskih vrednosti. Ustavni sud je odigrao ključnu ulogu u zaštiti načela vladavine prava i osiguravanju da svi kandidati budu podložni istim pravilima i standardima, čime se čuva integritet izbornog procesa.
U zaključku, odluka Ustavnog suda Rumunije da zabrani Kalini Đorđesku da se kandiduje za predsednika je jasna poruka o važnosti poštovanja zakonskih normi i principa demokratije. Ova presuda može postati ključna tačka za buduće reforme u izbornom zakonodavstvu i može pomoći u obnavljanju poverenja građana u izborne procese i institucije. Potrebno je nastaviti rad na jačanju vladavine prava, kako bi se osiguralo da svaki građanin ima mogućnost da učestvuje u demokratskom procesu bez straha od nepravilnosti ili nepravde.
