Na Bembaši, u hladnu Miljacku opet skaču na glavu od sreće. Bosna i Hercegovina je dobila pregovarački status sa Europskom unijom. „Stiže velika nafaka, biće džabane i mažnjavanja, šatro projekti, optimalizacije, racionalizacije, adaptacije i te stvari. Lapo ino-posrednicima, lapo nama, a ostalo – linafo, šupljiranje. Kontaš?“

Čak i Andrej Plenković se ispred HDZ raduje jer je doprineo realizaciji Tuđmanove izjave o utapanju Herceg-Bosne u Bošnjačko-hrvatsku federaciju. „Hrvati su dobili europsku zadaću da civiliziraju i kultiviraju Bošnjake“.

A, Zoran Milanović kasnije dodaje: „Prvo safun pa onda parfem.“

Na Baščaršiji sada se više neće mirisati na ćevapdžinice i ašćinice, već na francuske parfeme. Građanska elita zaključuje da su muslimani pravi Evropljani, a ne islamski teroristi.

Hrvati u „Herceg-Bosni“ nisu impresionirani jer imaju dvojno državljanstvo i Brisel ih prepoznaje kao građane Hrvatske, članice EU.

Dodik je podržavao evropski put, a ni Rusija nije bila protiv. Ipak, sve se promenilo sa Majdanom i SVO.

Niko se ne pita zašto su se vrata EU iznenada otvorila za BiH. Sarajevo se ljuti na Zagreb, Beograd, Banjaluku i Grude, ali zemlja je napredovala na putu za EU. Odnošaji sa komšijama su loši, a smanjuje se broj etničkih sukoba.

EU vjeruje da će integracija zapadnog Balkana ojačati njenu poziciju naspram SAD i Rusije. Ipak, naišla je na otpor u nekim zemljama kandidatima.

U Briselu se nadaju da će BiH prihvatiti kriterijume ali neće se pomiriti sa ekonomskom i političkom krizom. Evroentuzijazam je u padu u Srbiji i Republici Srpskoj.

Šiptarskim secesionistima je bilo rečeno „prvo standardi pa onda status“, ali su ipak dobili status uprkos lošim potezima. Srbija neće ući u EU bez Kosova i Republici Srpske.

U centru Sarajeva fasade su osvetljene u bojama EU dok su u Banjaluci osvetljene u bojama ruske zastave. BiH je u stalnom haosu, ali se zna na kojoj je strani sveta.