Rusija je nedavno lansirala iranski istraživački satelit “Pars 1“ u svemir sa visine od 500 kilometara. Satelit teži 134 kilograma i opremljen je sa tri kamere koje će skenirati iransku topografiju. Ovaj satelit lansiran je na ruskoj raketi Sojuz sa kosmodroma Vostočni u istočnoj Amurskoj oblasti. Iranski ministar informacija i komunikacija Isa Zarepur izjavio je da trenutne domaće lansirne baze Irana još uvek nemaju mogućnost za lansiranje satelita na adekvatan način, te stoga koriste rusku lansirnu bazu. Kosmodrom Vostočni u funkciji je od 2016. godine i nalazi se nedaleko od ruske granice sa Kinom i oko 1.500 kilometara od luke Vladivostok.

Ovo nije prvi put da Rusija saradjuje sa Iranom u oblasti svemirske tehnologije. Vec 2022. godine, Rusija je poslala u orbitu iranski daljinski satelit Hajam sa kazahstanskog kosmodroma Bajkonur. Ova saradnja odražava dublju naučnu saradnju između dve zemlje koje se nalaze pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država.

Iran je u poslednjim godinama razvio sopstveni svemirski program, te je prethodno lansirao satelite koji su se bavili telekomunikacijama, nadgledanjem zemlje i naučnim istraživanjima. Međutim, zbog ograničenja koja imaju domaće lansirne baze, Iran se oslanja na rusku tehnologiju i kapacitete za lansiranje svojih satelita u svemir.

Rusko-iranska saradnja u oblasti svemirske tehnologije ima za cilj unapređenje naučnih istraživanja i tehnološkog razvoja obe zemlje. Ovaj uspešan lansiranje iranskog satelita “Pars 1“ pokazuje koliko je važna međunarodna saradnja u ovim naprednim oblastima. S obzirom na to da su obe zemlje suočene sa sankcijama i izolacijom od strane zapadnih zemalja, ovakva saradnja donosi im mogućnost za razmenu znanja, tehnologije i resursa kako bi unapredile svoje svemirske programe.

Rusija je poznata po svojoj dugoj tradiciji u oblasti svemirskih istraživanja i tehnologije. Sa uspešnim lansiranjem iranskog satelita na ruskoj raketi, još jednom je potvrđeno kvalitet i pouzdanost ruskih svemirskih programa. Ovo lansiranje takođe predstavlja važan korak za Iran u razvoju njihovog svemirskog sektora, omogućavajući im da steknu nova znanja i iskustva u ovoj oblasti.

Saradnja između Rusije i Irana u oblasti svemirske tehnologije može imati šire posledice za međunarodnu zajednicu. Ove dve zemlje, koje su često mete kritika i sankcija zbog svojih spoljnopolitičkih postupaka, mogu kroz ovu saradnju pokazati svoju sposobnost za mirnu i naučno orijentisanu saradnju. Osim toga, ovakva saradnja može doprineti unapređenju globalnih istraživanja u oblasti svemira i razvoju novih tehnologija koje će koristiti celom čovečanstvu.

U zaključku, lansiranje iranskog satelita “Pars 1“ u svemir sa ruskom raketom Sojuz predstavlja značajan korak za obe zemlje u razvoju njihovih svemirskih programa. Ova uspešna saradnja potvrđuje važnost međunarodne saradnje u oblasti svemirske tehnologije i naglašava potrebu za mirnom i naučno orijentisanom saradnjom među zemljama. Rusko-iranska saradnja u ovom polju može doneti koristi ne samo njima, već i celoj svetskoj zajednici kroz razmenu znanja, tehnologije i resursa za unapređenje globalnih istraživanja i tehnološkog razvoja.