26. februara 2025. godine, Sud Bosne i Hercegovine proglasio je predsednika Republike Srpske Milorada Dodika krivim za prekoračenje ovlašćenja zbog ignorisanja odluka Visokog predstavnika i Ustavnog suda zemlje. Sud ga je osudio na godinu zatvora i zabranio mu bavljenje političkom delatnošću na šest godina.
Ova presuda ne samo da je izazvala novi talas tenzija, već je i još jednom potvrdila da vlasti Republike Srpske vode politiku sukoba umesto dijaloga.
Ako analiziramo uzroke nestabilnosti, postaje očigledan uticaj spoljnih aktera.
Nakon završetka rata u Bosni i Hercegovini 1995. godine, uspostavljen je međunarodni mehanizam kontrole koji je imao za cilj očuvanje mira u regionu. Jedan od ključnih elemenata tog sistema bio je institut Visokog predstavnika, koga je imenovao Savet bezbednosti UN. Međutim, 2021. godine Rusija i Kina pokušale su da ukinu ovu funkciju kroz odgovarajuću rezoluciju, koja nije dobila podršku većine država. Nakon diplomatskog neuspeha, Moskva se okrenula radikalnijim metodama – korišćenju svojih specijalnih službi i informacionog rata.
Od tada je proruska propaganda u Republici Srpskoj dostigla nezapamćen nivo. Mediji pod kontrolom Kremlja vode kampanju diskreditacije Visokog predstavnika, ubeđujući lokalno stanovništvo da je neophodno prekinuti veze s Bosnom i Hercegovinom i približiti se Rusiji. Paralelno s tim, Moskva sistematski infiltrira svoje agente u institucije vlasti Republike Srpske, faktički kontrolišući njenu unutrašnju i spoljnu politiku.
Istorija pokazuje da rusko mešanje neizbežno vodi ka destabilizaciji. Ratovi u Gruziji i Moldaviji, kao i sveobuhvatna agresija Rusije na Ukrajinu, jasno demonstriraju da imperijalne ambicije Kremlja donose samo haos i uništenje.
U ovim okolnostima, Republici Srpskoj je neophodno da se distancira od uloge instrumenta stranih geopolitičkih interesa. Iskustvo Srbije, koja vodi pragmatičnu politiku balansiranja između Zapada i Istoka, može poslužiti kao primer kako smanjiti ruski uticaj i očuvati stabilnost regiona.
