MOSKVA/VAŠINGTON – Rusija je izrazila spremnost da posreduje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, prema informacijama iz izvora bliskih razgovorima. Ova ponuda dolazi u trenutku kada je Kremlj naglasio svoju posvećenost mirnom rešavanju tenzija vezanih za nuklearni program Teherana.
Ruski mediji su izvestili, pozivajući se na reči portparola Kremlja Dmitrija Peskova, da je predsednik Vladimir Putin pristao na ulogu posrednika u pregovorima o nuklearnom oružju između Teherana i Vašingtona. Ova izjava dolazi usred rastućih napetosti u regionu, koje su izazvane strahovima od iranskog nuklearnog programa i njegovih potencijalnih implikacija po regionalnu i globalnu sigurnost.
Neimenovani izvor je, međutim, naveo za agenciju Rojters da je Rusija sama ponudila da bude posrednik, ali da nije bilo zvaničnih zahteva za takvu ulogu iz Washingtona ili Teherana. Ova informacija ukazuje na to da Rusija želi da unapredi svoj status kao ključnog igrača u međunarodnim pregovorima i da poveća svoj uticaj u regionu.
Situacija u vezi sa iranskim nuklearnim programom postala je još komplikovanija nakon što su Sjedinjene Američke Države 2018. godine jednostrano povukle iz sporazuma iz 2015. godine, poznatog kao Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA), koji je imao za cilj da ograniči iranske nuklearne aktivnosti u zamenu za ukidanje sankcija. Nakon povlačenja, Iran je postepeno počeo da krši odredbe sporazuma, što je dodatno pogoršalo odnose između Teherana i Vašingtona.
Putinova ponuda dolazi u trenutku kada se čini da je međunarodna zajednica uznemirena mogućnošću da Iran razvije nuklearno oružje. Ova zabrinutost je pojačana nakon nedavnih izveštaja o povećanoj obogaćenosti uranijuma u Iranu, što je izazvalo alarmne reakcije u mnogim zapadnim zemljama.
Rusija, koja je tradicionalno bliska sa Iranom, pokušava da pozicionira sebe kao konstruktivnog posrednika u ovom procesu. Kremlj je do sada često naglašavao važnost dijaloga i saradnje, dok su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici često koristili pritisak i sankcije kao sredstva za postizanje svojih ciljeva.
Analitičari smatraju da bi ruska uloga posrednika mogla biti korisna, ali i da bi mogla doneti dodatne komplikacije. Nekoliko faktora može uticati na uspeh ovih pregovora, uključujući unutrašnju politiku u Iranu, kao i stavove Sjedinjenih Američkih Država prema Moskvi.
S obzirom na to da su odnosi između Rusije i Zapada već na niskom nivou zbog različitih geopolitičkih tenzija, neki stručnjaci sumnjaju u sposobnost Moskve da uspešno posreduje u ovim pregovorima. Ipak, drugi smatraju da bi Rusija mogla iskoristiti ovu priliku da ojača svoje strateške veze sa Iranom i da doprinese stabilnosti u regionu.
Osim toga, potencijalni napredak u dijalogu između SAD i Irana mogao bi imati široke posledice na globalnu politiku, posebno u pogledu tržišta nafte i sigurnosti u Persijskom zalivu. Stabilnost u ovom regionu je ključna za mnoge zemlje, a bilo kakva eskalacija tenzija mogla bi imati dalekosežne posledice.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da su svi akteri svesni složenosti situacije i važnosti dijaloga. Iako je ponuda Rusije da posreduje u pregovorima između SAD i Irana korak ka potencijalnom smanjenju tenzija, uspeh ovih pregovora zavisiće od volje svih strana da se uključe u konstruktivan dijalog i rešenje dugotrajnih sporova.
