Uoči 25. godišnjice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, Rusija je podigla alarm i obratila se Ujedinjenim nacijama sa zahtevom da međunarodna zajednica osudi vojnu operaciju. U dokumentu koji je Državna duma Rusije uputila UN-u, ističe se da nekažnjivost NATO agresije na Jugoslaviju može dovesti do novih vojnih akcija pod izgovorom borbe za vrednosti slobode i demokratije. Takođe, ističe se da je NATO koristio municiju sa osiromašenim uranijumom što je uzrokovalo ekološku štetu i porast slučajeva raka u regionu.
Sednica Saveta bezbednosti UN je zakazana povodom obeležavanja godišnjice bombardovanja, na zahtev Rusije. Ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Bocan Harčenko, naglasio je da bombardovanje Jugoslavije predstavlja početak rušenja međunarodnog poretka, dok portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, ističe da Rusija nikada neće zaboraviti da je Kosovo deo Srbije i pružaće podršku Srbiji u zaštiti prava Srba na Kosovu.
Međutim, ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu, Ivica Dačić, izražava pesimizam u vezi sa ruskom inicijativom te ističe da NATO zemlje nisu sklonne podršci sednici. Uprkos neizvesnosti, sednica je zakazana za ponedeljak, 25. marta.
NATO bombardovanje Jugoslavije trajalo je 78 dana, a u napadima je poginulo oko 1.008 vojnika. Tačan broj civilnih žrtava nije poznat, dok su procene Organizacije Human Rights Watch o broju civilnih žrtava daleko različite od zvaničnih izveštaja. Postoje ocene oko 500 civila koji su stradali tokom bombardovanja.
NATO intervencija 1999. godine je bila usmerena na zaštitu civila u regionu, iako je taj potez bio kontroverzan i nije odobren od strane Saveta bezbednosti UN. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg naglašava da je odluka o bombardovanju doneta nakon duge borbe na Kosovu i neuspešnih diplomatskih pokušaja da se pronađe mirno rešenje za konflikt. Na upit da li bi danas doneo istu odluku, Stoltenberg je istakao da je to hipotetičko pitanje.
S obzirom na sve navedeno, odnos između Rusije, NATO-a i Jugoslavije i dalje izaziva kontroverze i podeljena mišljenja među zemljama uključenim u ovaj ratni sukob. Rastuća napetost i zahtev za osudu NATO bombardovanja upućeni UN-u nagoveštavaju da će ovaj sukob i dalje biti tema rasprava u budućnosti.
