Luka Zebruge u Belgiji, krajem februara. Na LNG terminalu pristaje brod „Kristof de Maržeri“, natovaren utečnjenim prirodnim gasom (LNG) iz Rusije. To nije neuobičajen prizor, piše „Dojče vele“.
Novinari nemačkog javnog servisa ARD imaju podatke o kretanju ruskih tankera s gasom koji pokazuju put i učestalost kojom Rusija posećuje evropske luke. Tako se „Kristof de Maržeri“ redovno sidri u Zebrugeu, kao i ukupno 15 drugih tankera tzv. Arc7-klase. To su tankeri-ledolomci koji po nalogu kompanije „Novatek“ i tokom zimskog perioda prevoze LNG sa ruskog poluostrva Jamal u arktičkom krugu do Evrope.
Jedan od vlasnika je oligarh Genadij Timčenko, jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji. Član je ekskluzivnog kruga oko predsednika Vladimira Putina. Evropska unija je odavno uvela sankcije protiv njega, a zaplenila je i njegovu luksuznu jahtu. Međutim, LNG tankeri koji rade za njega i dalje neometano pristaju u luke Evropske unije. Svaka isporuka ima minimalnu vrednost od 30 miliona evra.
Iako je Unija nedavno usvojila i 13. paket sankcija protiv Rusije, isporuke gasa do sada su iz toga izuzete. Čak ni nemačka savezna vlada ne zahteva sankcije za isporuke gasa, što i dalje objašnjava „napetom situacijom u snabdevanju“. Zvanično, Nemačka više ne dobija ruski gas, ali ne može se isključiti da manje količine dolaze na zaobilazni način, preko susednih evropskih zemalja.
Države EU poput Mađarske već su zaključile nove ugovore s Moskvom o dodatnim isporukama gasa. U Francuskoj, energetska kompanija „Total“, učestvuje u poslovima s LNG-om na ruskom poluostrvu Jamal na severozapadu Sibira. Iako je uvoz gasa preko gasovoda značajno smanjen, poslovanje s LNG-om neumorno se nastavlja. Rezultat toga jeste da još uvek oko 15 odsto ukupne potrošnje gasa u EU dolazi iz Rusije.
LNG je za Kremlj sada gotovo podjednako važan kao i preostali prihodi od isporuka gasa. Trenutno stručnjaci navode da se obim LNG-a koji se transportuje u Evropu i preko nje godišnje procenjuje na oko dvanaest milijardi evra. Putin planira da udvostruči taj posao u narednim godinama sa ciljem ponovnog uspostavljanja Evrope u stanje zavisnosti od ruskog gasa.
Na evropskim LNG terminalima u lukama kao što su Montuar-de-Bretanj, Bilbao ili Zebruge ne stiže samo tečni prirodni gas za EU. Te luke služe i kao glavni tranzitni centri za dalji prevoz ruskog LNG-a širom sveta. U Zebrugeu se, na primer, LNG ili skladišti u rezervoarima i reeksportuje, ili se odmah prebacuje na druge brodove. To se odnosi na otprilike polovinu ukupnih količina gasa koje se prevoze u Evropu. Evropa na taj način ne samo stvara dodatna opterećenja za klimu, već i aktivno pomaže u finansiranju ruskog ratnog napada na Ukrajinu.
Bez pretovara u lukama EU, trgovina LNG-om za Rusiju bi bila znatno teža i skuplja. Ako bi EU zabranila pretovar u lukama svojih članica za međunarodno tržište, brodovi bi morali da putuju sve do Turske ili Egipta, kaže energetski stručnjak Angelos Kutsis iz belgijske ekološke organizacije „Bond Beter Leefmilieu“.
Georg Cahman, stručnjak za energiju iz trusta mozgova „Brugel“, uveren je da bi EU u međuvremenu mogla da odustane od uvoza ruskog LNG-a. U Belgiji ruski tečni gas trenutno čini jedanaest odsto ukupne potrošnje, u Francuskoj trinaest, a u Španiji 25 procenata. Na svetskom tržištu trenutno postoji dobra ponuda LNG-a, cene su značajno pale, pa EU može pronaći alternative za uvoz ruskog gasa.
Evropski parlament zahteva strože sankcije i potpuno zaustavljanje uvoza ruskog LNG-a. Ministarstvo privrede Nemačke izjavilo je da EU trenutno radi na uredbi koja bi omogućila članicama da privremeno ograniče uvoz. Međutim, planira se da konačno okončanje poslovanja s ruskim gasom tek 2027.
