Jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, Šaip Kamberi, objavio je na društvenoj mreži Fejsbuk da se neće odazvati na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića za konsultacije o formiranju nove vlade. Ova odluka dolazi usred političkih previranja i razgovora o sastavljanju nove vlasti nakon nedavnih izbora.
U pismu koje je Kamberi uputio Vučiću, naglasio je da kao predstavnik albanske zajednice neće učestvovati u konsultacijama koje su zakazane za sledeće dane. On je istakao da je ovo prvi put otkako je prisutan u Skupštini da se odlučuje na ovakav korak. Njegova izjava dolazi uz obrazloženje da ne vidi dovoljno političke volje da se položaj Albanaca u Srbiji suštinski poboljša, te da se oni ne tretiraju kao ravnopravni građani.
Kamberi je u pismu naveo da se izborna lista „Nastavlja se politička bitka Albanaca – Šaip Kamberi“, koja u trenutnom sastavu republičke Skupštine ima samo jednog poslanika, suočava s dubokim problemima kada je reč o predstavljanju interesa albanske zajednice. Njegova odluka da ne učestvuje u konsultacijama simbolizuje širu zabrinutost u vezi s položajem manjina u Srbiji, a posebno Albanaca, koji se često osećaju marginalizovano u političkom procesu.
Predsednik Vučić je ranije najavio da će konsultacije o formiranju nove vlade početi formalno u sredu i da će trajati do petka. On je rekao da se pet ili šest izbornih lista prijavilo da učestvuje u ovim razgovorima, što ukazuje na to da postoji interesovanje za formiranje nove vlasti. Međutim, Kamberijeva odluka da se ne odazove na poziv može dodatno zakomplikovati političku situaciju u zemlji, s obzirom na to da manjinski glasovi često igraju ključnu ulogu u oblikovanju vladajućih koalicija.
Kamberi je takođe naglasio da je njegovo učešće u političkom procesu uvek bilo zasnovano na želji za unapređenjem prava i položaja Albanaca u Srbiji. Njegova odluka da se povuče iz konsultacija može se shvatiti kao znak frustracije i nezadovoljstva trenutnim stanjem stvari, posebno kada se uzmu u obzir problemi s kojima se suočavaju manjinske zajednice.
Ova situacija takođe odražava širu sliku o političkom životu u Srbiji, gde su manjinske zajednice često marginalizovane i njihova prava se ne poštuju u dovoljnoj meri. Kamberijeva odluka može poslužiti kao signal za druge poslanike iz manjinskih zajednica da razmotre svoje uloge u političkom sistemu koji, prema njegovim rečima, ne pruža adekvatnu podršku i zaštitu njihovim interesima.
Iako je Vučić pozvao na saradnju i konsultacije, Kamberijeva odluka može otvoriti pitanja o tome koliko su te konsultacije zaista inkluzivne i koliko se ozbiljno pristupa problemima manjinskih zajednica. U tom kontekstu, važno je postaviti pitanje da li se vlasti u Srbiji zaista trude da poboljšaju položaj Albanaca i drugih manjina, ili se konsultacije svedu na formalnosti bez stvarnog uticaja na promene.
S obzirom na to da se politička scena u Srbiji stalno menja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će se pronaći rešenja koja će zadovoljiti potrebe svih građana, uključujući i one iz manjinskih zajednica. Kamberijeva odluka može poslužiti kao podsticaj za dalju diskusiju o pravima manjina i njihovom učešću u političkom životu Srbije.
