Na osnovu 99,45 odsto obrađenih glasačkih listića, Centralna izborna komisija (CIK) u Prištini objavila je preliminarne rezultate izbora. Pokret Samoopredeljenje osvojio je 40,90 odsto glasova, dok je Demokratska partija dobila 22,06 odsto. Demokratski savez zabeležio je 17,62 odsto, a Alijansa za budućnost Kosova 7,46 procenata. Ostale albanske partije nisu uspele da pređu cenzus, što dodatno oslikava trenutne političke tenzije na Kosovu.
U parlamentu će se, pored albanskih partija, naći i predstavnici nevećinskih zajednica, a deset mesta je rezervisano za Srbe. Preliminarni rezultati pokazuju da je Srpska lista osvojila devet mandata, dok je Stranka za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića dobila jedan mandat. Važno je napomenuti da su ovi rezultati još uvek privremeni i da se čekaju eventualne žalbe političkih stranaka koje bi mogle uticati na konačne rezultate.
Danas je takođe počelo brojanje glasova za poslanike, što dodatno komplikuje celokupan proces. Pre ovog preseka, CIK je poslednje podatke objavila sinoć u 19.10 časova, kada je bilo prebrojano 99,17 odsto biračkih mesta. Očekuje se da će konačni rezultati biti objavljeni nakon što se završi brojanje svih glasova i reše sve žalbe.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, ukazao je na ozbiljan problem tokom izbornog procesa. On je izjavio da CIK u Prištini već 20 sati ne unosi podatke sa 0,83 odsto biračkih mesta u Leposaviću, Kosovskoj Mitrovici i Gnjilanju, što se odnosi na srpske glasove koji su ključni za Srpsku listu. Petković je naglasio da se čini pokušaj prekrajanja izborne volje, što dodatno podiže tenzije među političkim akterima.
Šefica Izborne posmatračke misije EU na Kosovu i Metohiji, Natali Loazo, izjavila je na konferenciji za medije da postoje značajni izazovi u izbornom procesu, uključujući kašnjenja i potrebu za većom transparentnošću. Ove izjave ukazuju na to da međunarodni posmatrači i dalje prate situaciju i da su zabrinuti zbog potencijalnih nepravilnosti.
U političkom okruženju Kosova, ovakve situacije dodatno komplikuju odnose između različitih etničkih zajednica. Odnosi između Albanaca i Srba često su napeti, a ovakve situacije samo doprinose daljem pogoršanju tih odnosa. S obzirom na to da nijedna partija ne može sama da formira vladu prema trenutnim rezultatima, predstoji težak proces formiranja koalicija koje će biti stabilne i funkcionalne.
U ovom trenutku, politički analitičari se pitaju kako će se odvijati dalji koraci i da li će stranke uspeti da postignu dogovor. Takođe, važno je obratiti pažnju na to kako će međunarodna zajednica reagovati na događaje na terenu, s obzirom na to da je stabilnost regiona od ključnog značaja za EU i NATO.
Kako se situacija razvija, važno je da sve strane ostanu u okviru zakonskih okvira i da se izborni proces odvija na transparentan i fer način. U narednim danima, očekuje se da će se situacija dodatno razjasniti, a sve oči biće uprte u dalji razvoj događaja i konačne rezultate izbora. U međuvremenu, političke stranke će morati da pokažu spremnost na dijalog i kompromis, kako bi se izbegle dodatne tenzije u regionu.
