U internom memorandumu koji je objavio „Njujork tajms“, suosnivač Gugla, Sergej Brin, pozvao je zaposlene da posvete 60 sati nedeljno razvoju veštačke inteligencije. Ovaj poziv dolazi u trenutku kada se Google suočava sa sve većom konkurencijom od strane kompanija kao što su Majkrosoft i OpenAI. Brin veruje da je povećano radno vreme ključno kako bi kompanija mogla da ostvari napredak u ovoj oblasti.
Brin je naglasio važnost rada u kancelariji, objašnjavajući da to doprinosi boljoj produktivnosti. Preporučio je radnicima da razmotre dolazak u kancelariju barem svakog radnog dana kako bi efikasnije obavljali svoje zadatke. „Mislim da je 60 sati nedeljno taman. Izvestan broj ljudi radi manje od toga, a mali broj radi minimum, odnosno onoliko koliko im treba da bi preživeli“, izjavio je Brin.
U svetlu ovih izjava, važno je napomenuti da je psihičko iscrpljivanje među programerima i dalje prisutno. Brin je takođe apelovao na veće korišćenje alata za veštačku inteligenciju, ukazujući na to da bi to moglo pomoći u smanjenju opterećenja na zaposlenima. Ovaj pristup je posebno značajan s obzirom na to da se radnici suočavaju sa sve većim pritiscima u industriji.
Osim Brina, još jedan značajan poslovni lider, Narajana Murti, izvršna direktorka kompanije Infosys, takođe je podržala ideju ekstremno dugog radnog vremena. Ona je pozvala indijske radnike da rade čak 70 sati nedeljno kako bi se „izvukli iz uloge najsiromašnijih u zemlji“. Ove izjave otvaraju debatu o etici i održivosti takvog radnog pristupa u savremenom poslovnom okruženju.
S obzirom na sve veći fokus na veštačku inteligenciju, mnogi radnici se pitaju koliko će im radno vreme i pritisak uticati na kvalitet života. Kritičari ovakvih pristupa upozoravaju da dugotrajno prekovremeni rad može dovesti do ozbiljnih problema sa mentalnim zdravljem i smanjenom produktivnošću. U svetlu ovih komentara, važno je razmotriti kako će se radni uslovi razvijati u narednim godinama, posebno u industrijama koje se brzo menjaju.
Brinove izjave takođe izazivaju zabrinutost u vezi sa radnom kulturom u tehnološkoj industriji. Mnogi zaposleni se osećaju pod pritiskom da se pridržavaju ovakvih očekivanja, što može dovesti do zasićenja i otpora prema takvom načinu rada. Osim toga, u vreme kada se sve više govori o ravnoteži između poslovnog i privatnog života, ovakvi pozivi na prekovremeni rad mogu biti kontraproduktivni.
U zaključku, poziv Sergeja Brina na duže radno vreme i potreba za većim angažovanjem u razvoju veštačke inteligencije otvaraju važna pitanja o budućnosti rada u tehnološkoj industriji. Dok se kompanije bore za prednost u konkurentnom okruženju, važno je razmisliti o posledicama koje ovakvi pristupi mogu imati na zaposlene i njihov svakodnevni život. Ovaj trend bi mogao da utiče na to kako se radna kultura razvija, i kako će se budući radnici prilagođavati novim zahtevima tržišta.
