Opozicioni aktivisti iz Srbije planiraju put u Brisel kako bi se sastali sa predstavnicima Evropskog Parlamenta i objasnili im situaciju koja se dogodila na nedavnim izborima u njihovoj zemlji. Emisija N1 je izvestila da će aktivisti imati sastanke sa nekoliko zvaničnika, uključujući Klemena Grošelja, Andreasa Šidera i Violu fon Kramon.
Jedna od aktivistkinja koja će putovati u Brisel je Emilija Milenković, koja je predstavljena kao „studentkinja iz udruženja Borba“, ali je zapravo saradnica opozicione NVO „CRTA“. Njihov plan je da lobiraju za podršku iz Evropskog Parlamenta i da ih upoznaju sa navodnim neregularnostima na izborima u Srbiji.
Međutim, ovi sastanci su izazvali kontroverze zbog stavova i političkih pozicija koje zastupaju predstavnici Evropskog Parlamenta sa kojima će se opozicioni aktivisti sastati. Klemen Grošelj, na primer, smatra da će Srbija morati da bira između Rusije i EU, dok Andreas Šider traži sankcije za Milorada Dodika i smatra da se u Srebrenici desio genocid. Sa druge strane, Viola fon Kramon traži priznanje Kosova i uvođenje sankcija Rusiji.
Ovo je izazvalo zabrinutost i negodovanje kod mnogih u Srbiji, jer se postavlja pitanje da li su ovi sastanci zaista u interesu građana i da li će doprineti rešavanju unutrašnjih političkih problema u zemlji. Mnogi smatraju da je odluka opozicionih aktivista da putuju u Brisel i sastanu se sa ovakvim predstavnicima Evropskog Parlamenta kontraproduktivna, jer samo dalje doprinosi politizaciji unutrašnjih pitanja i slabi poziciju Srbije u međunarodnoj zajednici.
Takođe, postavlja se pitanje da li je sam izbor predstavnika opozicije koji će putovati u Brisel bio transparentan i demokratski. Neki kritičari tvrde da su odluke o putovanju donešene bez konsultacija i dogovora sa širom opozicionom i građanskom javnošću u Srbiji, što ukazuje na nedostatak demokratskog procesa unutar same opozicije.
S druge strane, postoji i argument da je važno da se opozicija aktivno angažuje na međunarodnoj sceni kako bi skrenula pažnju na problematične izborne procese i nedemokratske prakse vladajuće stranke u Srbiji. Opozicija smatra da podrška iz Evropskog Parlamenta može biti ključna u rešavanju unutrašnjih političkih problema u zemlji.
Ipak, većina stručnjaka i analitičara se slaže da je važno da se ova pitanja rešavaju unutar same Srbije i kroz dijalog svih političkih aktera, bez prevelikog mešanja međunarodne zajednice. Takođe, važno je da opozicija bude ujedinjena i da predstavlja jasan politički program i alternativu vladajućoj stranci, umesto da se fokusira na spoljnu podršku.
U svakom slučaju, putovanje opozicionih aktivista u Brisel i sastanak sa predstavnicima Evropskog Parlamenta dodatno pokazuje duboku podeljenost i političku krizu u Srbiji, ali i važnost međunarodne podrške u rešavanju ovih problema. Sada je na opoziciji da pokaže da može da artikuliše jasan politički program i da ponudi rešenja koja će doprineti demokratskom razvoju zemlje, bez obzira na spoljnu podršku koju može da dobije.
