Srbija je zatražila hitnu sednicu UN-ovog Saveta sigurnosti zbog situacije na Kosovu. Misija Gvajane, koja predsedava Savetom, potvrdila je primanje zahteva Srbije za zakazivanje vanrednog sastanka. Ambasador Srbije pri UN-u, Nemanja Stevanović, predao je zahtev, navodeći da se Srbi na Kosovu namerno stavljaju u nepodnošljive životne uslove. U pismu se ističe nelegalna odluka kosovskih Albanaca o ukidanju prometa srpske valute, koja predstavlja nastavak brutalnog nasilja nad Srbima s ciljem etničkog čišćenja. Situacija na Kosovu suprotna je Povelji UN-a i Rezoluciji 1244, te zahteva održavanje posebne sednice Saveta sigurnosti.
Ova sednica se očekuje da se održi narednih dana, a temeljni cilj je osigurati da situacija na Kosovu i Metohiji bude u središtu pažnje međunarodne zajednice i tražiti odgovarajuće reakcije kako bi se spriječile daljnje eskalacije nasilja.
U međuvremenu, reakcije na zahtev Srbije su već počele stizati. Rusija je podržala zahtev, a američki zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog „preduzetih koraka i najavljenih mera“ od strane vlasti u Prištini.
Srbija i Kosovo su u decembru postigle dogovor o uspostavi direktnog avio-saobraćaja, posle ozbiljnih napetosti. Ovaj dogovor je postignut uz posredovanje Sjedinjenih Država, a uz prisustvo specijalnog izaslanika predsednika SAD, Ričarda Grenela. Ipak, i dalje postoji niz otvorenih pitanja, kako onih između dve strane, tako i onih koji se tiču međunarodne zajednice.
Priština je prethodno uvela odluku kojom se ukida promet srpske valute, dinara, na Kosovu i Metohiji. Ova odluka je uzburkala duhove, kako u Srbiji, tako i u međunarodnoj zajednici. Reakcije zapadnih zemalja su uglavnom pozivale na suzdržanost i deeskalaciju, dok su reakcije iz Rusije, kao i samog Beograda, bile dosta oštrije.
Srbija, vođena njenim predstavnicima kako u Beogradu, tako i u organizacijama poput UN-a ili EU, poziva na hitno reagovanje i donošenje mera koje će osigurati da se ne dogodi eskalacija nasilja. Sada se čeka konkretna reakcija međunarodne zajednice. Ukoliko se nešto ne preduzme, moguće je da ćemo imati još jedno poglavlje u već dugačkoj knjizi sukoba koji prati Kosovski problem.
Ovo pitanje, iako se činilo da je rešeno devedesetih, ostaje kao jedno od ključnih na Balkanu. Ukoliko se ne pronađe adekvatno rešenje, Balkan bi mogao ponovo postati region koji će biti ključna tačka sukoba na evropskom kontinentu.
