Savet UN-a održava vanrednu sednicu o Bosni i Hercegovini
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) organizovaće vanrednu sednicu o Bosni i Hercegovini, potvrdili su diplomatski izvori u svetskoj organizaciji. Rusija je zatražila ovo zasedanje, navodeći narušavanje bezbednosne situacije i rizike za Dejtonski mirovni sporazum kao razloge.
Iako nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici nije pomenut kao razlog zahteva za zasedanje, diplomatski izvori tvrde da je povezan s tim. Srbija i Rusija aktivno se protive rezoluciji. Rusija želi da članovima Saveta bezbednosti govori Željka Cvijanović, članica predsedništva Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske. Sednici će prisustvovati i visoki predstavnik Evropske unije Kristijan Šmit.
U drugoj nedelji maja biće poznato kada će finalna verzija nacrta rezolucije biti predstavljena članicama Generalne skupštine UN-a. Nacrt rezolucije predviđa da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i da se obeležava svake godine.
Srbija ne priznaje genocid u Srebrenici i tvrdi da je to bio zločin masovnih razmera. Predsednik Aleksandar Vučić protivi se rezoluciji, smatrajući da služi za traženje ratne odštete od Srbije i reviziju već donetih presuda međunarodnih sudova. Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007., utvrdio je odgovornost Srbije za genocid u Srebrenici, dok su direktni izvršioci označeni kao vojska i policija RS.
Više od 50 osoba osuđeno je na ukupno više od 700 godina zatvora za zločine u Srebrenici 1995. godine. Radovan Karadžić i Ratko Mladić osuđeni su na doživotni zatvor. Haški tribunal, Sud BiH i pravosuđe Srbije i Hrvatske sproveli su presude za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine u Srebrenici.
