Beograd – Farmaceutska komora Srbije je pre tačno četiri godine pokrenula projekat „Standardizovana farmaceutska usluga prilikom izdavanja antibiotika“ s ciljem da se građanima ukaže na probleme koje može izazvati neadekvatna primena lekova. Ovaj projekat je iniciran kao odgovor na sve prisutnije zloupotrebe i nerazumevanje u vezi sa upotrebom antibiotika, koji su postali često korišćeni lekovi u samolečenju, ali i u svakodnevnoj medicinskoj praksi.
Sonja Stoiljković, predstavnica Farmaceutske komore Srbije, ističe da ljudi često pogrešno veruju da su antibiotici rešenje za sve vrste infekcija. „Ljudi u antibiotiku vide čarobnu tabletu koja će im pomoći pri svakoj infekciji, ali ova vrsta lekova ne deluje na viruse već isključivo na bakterije,“ naglašava Stoiljković. Ovo nerazumevanje može dovesti do ozbiljnih posledica, kao što su otpornost bakterija na antibiotike, što predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih izazova današnjice.
U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji zabrinjavajući trend prekomerne upotrebe antibiotika, koji se često propisuju i bez dovoljno dokaza o bakterijskoj infekciji. Stoiljković naglašava da antibiotici nisu lekovi koji se koriste za prehladu, grip ili bol u grlu, što su u najvećem broju slučajeva virusne infekcije. Upotreba antibiotika u ovim situacijama može dovesti do nepotrebnog trošenja resursa i povećanja rizika od nuspojava.
Jedan od ciljeva projekta „Standardizovana farmaceutska usluga“ je edukacija građana o pravilnoj upotrebi antibiotika i podizanje svesti o važnosti ovog pitanja. Tokom proteklih godina, organizovani su različiti edukativni programi, radionice i kampanje koje su za cilj imale da informišu javnost o opasnostima samolečenja i zloupotrebe antibiotika. Kroz ovakve inicijative, Farmaceutska komora Srbije želi da osnaži farmaceute da preuzmu aktivniju ulogu u savetovanju pacijenata prilikom izdavanja antibiotika.
Osim edukacije, projekat se fokusira i na standardizaciju procedura prilikom izdavanja antibiotika u apotekama. Na ovaj način, farmaceuti su obučeni da postavljaju ključna pitanja pacijentima, kako bi procenili da li je antibiotik zaista neophodan ili ne. „Važno je da farmaceuti budu u mogućnosti da prepoznaju simptome i da pruže savet o alternativnim tretmanima kada to situacija zahteva,“ dodaje Stoiljković.
Otpornost na antibiotike je globalni problem koji zahteva zajedničke napore svih aktera u zdravstvenom sistemu, uključujući lekare, farmaceute, ali i samih pacijenata. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, otpornost na antibiotike dovodi do povećanja troškova zdravstvene zaštite, produženja hospitalizacije i povećanja smrtnosti. Stoga je važno da se svi uključimo u borbu protiv ove pretnje.
U narednim godinama, Farmaceutska komora planira da nastavi sa sprovođenjem ovog projekta, uz naglasak na unapređenju komunikacije između farmaceuta i pacijenata. Takođe, planiraju se i saradnje sa zdravstvenim institucijama, kako bi se osigurala efikasna upotreba antibiotika i smanjio rizik od otpornosti.
Edukacija i informisanje javnosti o pravilnoj upotrebi antibiotika predstavlja ključni korak ka smanjenju zloupotrebe i očuvanju efikasnosti ovih lekova. U tom smislu, svaka osoba može doprineti smanjenju rizika od otpornosti na antibiotike tako što će se informisati i savetovati sa stručnjacima pre nego što se odluči na upotrebu ovih lekova. Samo zajedničkim snagama možemo osigurati da antibiotici ostanu dostupni i efikasni za generacije koje dolaze.
