Gotovo dva meseca ranije, u poljima šećerne repe u Crepaji, mašine su počele sa vađenjem. Dragana Jovanova, koji se bavi proizvodnjom slatkog korena već 25 godina, ovaj potez nije iznenadio. Naime, zbog nedostatka kiše i dehidracije, rod je počeo da truli na nekim delovima njegovih njiva. Iako su cene drugih poljoprivrednih kultura opale, cena šećerne repe se zadržala na nivou koji pokriva troškove proizvodnje.

Jovanov ističe da je Republička direkcija za robne rezerve podstakla proizvođače obezbedivši im repromaterijal za zasnivanje proizvodnje. Sa 800 hektara pod zasadima, Jovanov ne može da pruži zalivanje svojim usevima, s obzirom na visoke troškove opreme. Nažalost, zbog nedostatka kiše ove godine zarada neće biti velika, pa proizvođači apeluju na državu da isplati subvencije što pre kako bi mogli da zasnuju nove proizvodnje.

Kreće se oko 18 procenata. Očekivao sam i manje količine, ali ova naša banatska zemlja je sve podnela i donela oko pet i po tona po hektaru, što je neočekivano dobro. To jeste prosek, ali ima i njiva sa velikim podbačajem, gde je prinos prepolovljen – kaže Jovanov, jedan od najvećih proizvođača slatkog korena u Crepaji.