Ni posle jedanaest dana otkako je počelo drugo polugodište u Srbiji nije precizno jasno koliko prosvetnih radnika je u štrajku. U nekim školama nastava se održava redovno, dok su druge u delimičnom ili potpunom štrajku. Ministarstvo prosvete tvrdi da 94% od 1.773 škole radi, dok neki sindikati, poput Foruma beogradskih gimnazija, ukazuju na to da se situacija značajno razlikuje.
Ministarka prosvete, Slavica Đukić Dejanović, izjavila je da od 1.773 škole, 65% drži časove od 45 minuta, dok je između 4% i 6% škola u potpunoj blokadi. Takođe, istakla je da se školski radnici obaveštavaju o svojim obustavama, prema zakonu o štrajku. S druge strane, sindikati beleže da je 20 od 21 beogradske gimnazije u obustavi rada, a dok neki profesori drže časove, oni su, kako se čini, više fiktivni nego realni, s obzirom na to da su i učenici uključeni u blokadu nastave.
Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija objašnjava da su učenici često u situaciji da biraju da li da dođu na jedan čas ili ne, što dovodi do haotične situacije u školama. Vladimir Isaković iz Nezavisnog sindikata dodaje da učenici kroz ovu situaciju uče o funkcionisanju društva, naglašavajući važnost vrednosti za koje se bore.
Štrajk će, po svemu sudeći, potrajati dok se ne ispune zahtevi studenata. Sagovornici ukazuju na to da je situacija u školama dinamična i da se menja iz dana u dan, čime je teško predvideti kako će se ova školska godina završiti. Markov ističe da su gimnazijalci organizovani zajedno sa profesorima kako bi se podržavali u aktivnostima, posebno u pripremama za prijemne ispite.
U međuvremenu, tokom raspusta, četiri reprezentativna sindikata su se saglasila za nastavak pregovora uz odluku o moratorijumu na štrajk. Međutim, drugi sindikati su nastavili sa štrajkom, podržavajući studente koji su već u blokadi.
Jedan od zahteva sindikata bio je Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u prosveti, koji je potpisan sa ministarkom prosvete. Ovaj ugovor sadrži odredbe da početna plata prosvetnih radnika bude jednaka prosečnoj plati u Republici Srbiji, što je bio glavni zahtev sindikata. Srđan Slović iz Granskog sindikata „Nezavisnost“ ukazuje na to da se o realizaciji školske godine nije razgovaralo na nedavnom sastanku sa ministarkom.
Postavlja se pitanje kako će se u narednom periodu realizovati školska godina. Slović napominje da su trendovi ukazuju na to da je teško predvideti šta će se desiti u budućnosti. Markov dodaje da su učitelji organizovali radionice za učenike kako bi im pomogli u pripremama, iako ne drže klasične časove.
Iako se zahtevi studenata smatraju opravdanim, njihovo ispunjenje neće doći brzo. Markov ističe da škole nisu spremne da ostanu zatvorene mesecima. Iako su neki sindikati potpisali kolektivni ugovor, drugi smatraju da on razjedinjuje prosvetare i favorizuje članove sindikata, što može biti diskriminatorno prema onima koji nisu članovi.
U zaključku, situacija u srpskim školama ostaje neizvesna dok prosvetni radnici i studenti nastavljaju sa štrajkovima i pregovorima. S obzirom na trenutne okolnosti, jasno je da će se izazovi nastaviti, a prosvetni sistem će se suočiti sa brojnim preprekama dok se ne postigne dogovor koji će zadovoljiti sve strane.
