Siromaštvo može ostaviti dubok trag na mentalitet i navike ljudi čak i kada odrastu i poboljšaju svoj finansijski status. Deca koja su odrasla u siromaštvu često razvijaju „mentalitet oskudice“ koji utiče na njihov odnos prema novcu, trošenje, socijalne interakcije i donošenje odluka. Ova iskustva mogu oblikovati emocionalnu stabilnost i veštine odraslih osoba.
Jedna od situacija s kojima se suočavaju deca koja odrastaju u siromaštvu je nošenje „nasleđenih“ stvari tokom detinjstva. Finansijske poteškoće u porodicama često znače da nova garderoba nije prioritet, pa deca nose stare stvari. Takođe, problemi s transportom su česti, pa mnoge porodice moraju pešačiti do posla i škole.
Stid zbog siromaštva može uticati na ljude i kao deca izbegavaju da zovu prijatelje kući da ne bi bili osuđeni. Osećaj sramote može se zadržati i u odraslom dobu, čak i ako su postigli finansijsku stabilnost. Deca koja su odrasla u siromaštvu često imaju rizik od gojaznosti u odraslom dobu jer se navike u ishrani menjaju zbog osećaja nesigurnosti u vezi s hranom.
Mnogi odrasli koji su odrasli u siromaštvu dobro znaju cene osnovnih namirnica i pažljivo prate troškove hrane i finansija. Takođe, navika samostalnog rešavanja kućnih problema umesto angažovanja majstora često je prisutna kod onih koji su odrasli u siromaštvu.
Odrasli koji su odrasli u siromaštvu često čuvaju kesice kečapa, plastični pribor za jelo i besplatne uzorke kao deo ekonomisanja i suočavanja s društvenim pritiscima prema „racionalnom trošenju.“ Prihvatanje poklona može biti zbunjujuće i nelagodno za one koji su odrasli u siromaštvu, a često imaju naviku kupovine samo kada je na rasprodaji.
Nedostupnost vrtića ili bebisitera može rezultirati time da deca provode vreme sama kod kuće i brinu o sebi, razvijajući odgovornost i brige koje ih čine odraslijima u odnosu na vršnjake. Ova iskustva su samo mali deo složenosti života u siromaštvu, ali ostavljaju dubok uticaj na sve aspekte života odraslih osoba.
