Izostavljanje reči „Severna“ iz imena države tokom polaganja zakletve o stupanju na dužnost u Makedoniji nikoga ne čudi. U Evropskoj uniji mogu da se čude koliko god hoće, ali predsednica Gordana Siljanovska Davkova svojim prvim korakom dala je do znanja da Makedonija izlazi iz ćorsokaka.

Ovako sagovornici Sputnjika, diplomata i bivši ambasador Risto Nikovski i predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji Ivan Stoilković komentarišu za Sputnjik zakletvu Siljanovske na koju je prva reagovala Grčka.

Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje ocenilo je da je izgovarajući samo reč „Makedonija“, došlo do flagrantnog kršenja Prespanskog sporazuma od kojeg zavise i bilateralni odnosi Atine i Skoplja.

Usledila je reakcija Evropske unije koja je izrazila žaljenje zbog činjenice da nova predsednica Severne Makedonije nije upotrebila Ustavni naziv zemlje tokom polaganja zakletve. Dan kasnije reagovala je i Bugarska, predsednik Rumen Radev je poručio da ta zemlja ne prihvata izjave i ponašanja koja su u suprotnosti sa Sporazumom o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji iz 2017, kao i drugim međunarodnim sporazumima koje je Severna Makedonija potpisala.

Upisivanje bugarske nacionalne manjine u Ustav bila je poslednja prepreka na putu Makedonije ka Evropskoj uniji, ali partija VMRO-DPMN je protiv toga. Stoilković ističe da Siljanovska svojim postupkom šalje poruku Bugarskoj da Makedonija neće odstupiti od svojih pozicija i moraće da se traži novi pregovarački okvir.

Nikovski tvrdi da Makedonija mora da odbaci Sporazum sa Bugarskom i napravi radikalne promene kako bi se izvukla iz situacije u koju su je dovele prethodne vlasti koje su sledile zapadne naloge. Ističe da je promena Ustava samo pokušaj da se bugarski identitet ubaci unutra.

Stoilković primećuje da je Grčka napustila inauguraciju, ali to je samo diplomatska predstava, jer Makedonija je povezana sa Ujedinjenim nacijama i teško je promeniti taj plan. Veruje da Makedonija neće popustiti u dogovoru sa Bugarskom, jer bi to značilo samoukidanje naroda.

Novom borbom Makedonija nema šta da izgubi, ali politika opterećuje državu, a nova vlast se obavezala da će ispraviti greške prethodnih vlasti. Nikovski dodaje da će biti promena u međunarodnim ugovorima i da se niko od glavnih aktera nove vlasti ne koristi reč „Severna“.

Spor Grčke i Republike Makedonije oko korišćenja imena Makedonija počeo je 1991. godine, ali je rešen Prespanskim sporazumom koji je promenio ime države u Republika Severna Makedonija. Siljanovska Dakova smatra Prespanski sporazum nelegalnim i zalaže se za povratak starog imena zemlji.

U svojoj svečanosti, ona nije spomenula proces evropskih integracija, već je najavila „evropeizaciju zemlje zajedno sa ostalim balkanskim zemljama“. Siljanovska Dakova je autor mnogih naučnih radova iz oblasti ustavnog prava i smatra da se Makedonija mora boriti za svoj identitet.