Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta osudio je skrnavljenje pravoslavne crkve u Mostaru, gde su uništene freske i ukradeni novac i razni crkveni predmeti. Ovaj incident posebno brine zbog sumnje da se radi o zločinu iz mržnje, koji ima za cilj da pošalje poruku Srbima da nisu dobrodošli i da treba da se isele iz ovog mesta. Linta je pozvao međunarodnu zajednicu da reaguje i zatraži od nadležnih organa da hitno pronađu i kazne počinioce.
Crkva Svetog velikomučenika Prokopija, koja se nalazi u mostarskom naselju Raštani, izgrađena je pre dve godine na lokalnom pravoslavnom groblju. Ovaj vandalski čin izazvao je osećaj straha i nesigurnosti među malobrojnim Srbima u Mostaru, kako je navedeno u saopštenju Saveza Srba iz regiona. U poslednjih nekoliko godina, srpska zajednica u Mostaru je često bila na meti napada, kako na ličnu imovinu, tako i na imovinu Srpske pravoslavne crkve.
U saopštenju se dodaje da su u poslednje vreme zabeleženi brojni napadi na Srbe, ali da je rešen samo mali broj slučajeva, dok su ostali napadi, koji su imali šovinističku motivaciju, ostali nerazjašnjeni. Ova situacija dodatno ukazuje na potrebu za većom zaštitom manjinskih zajednica i njihovih prava, kao i na važnost delovanja nadležnih organa kako bi se osigurala pravda i sigurnost.
Napadi na crkve i verske objekte su posebno osetljivi, jer predstavljaju ne samo fizičko uništavanje imovine, već i napad na identitet i kulturu zajednice. U ovom slučaju, uništenje fresaka i krađa crkvenih predmeta simbolizuje napad na duhovnost i tradiciju Srba, koji su kroz istoriju često bili izloženi sličnim napadima. Ovakvi incidenti ne samo da imaju direktne posledice na lokalnu zajednicu, već i šire, jer mogu doprineti tenzijama između različitih etničkih i verskih grupa.
S obzirom na to da se u Mostaru već dugo vremena javljaju tenzije između različitih etničkih zajednica, važno je da se ovakvi incidenti ne negiraju, već da se shvate kao ozbiljan problem koji zahteva hitnu reakciju. Među lokalnim stanovništvom, posebno među Srbima, postoji osećaj nesigurnosti, što može dovesti do daljeg pogoršanja situacije i povećanja iseljavanja Srba iz ovog područja.
Uprkos brojnim apelima za zaštitu manjinskih prava, često se čini da reakcije nadležnih organa nisu adekvatne. Mnogi slučajevi napada ostaju nerasvetljeni, što može dodatno demoralizovati zajednicu i učiniti je ranjivijom. Linta je istakao da je potrebno da međunarodna zajednica preuzme aktivniju ulogu u zaštiti prava Srba i drugih manjinskih zajednica u regionu.
Osim što je važno rešiti konkretne slučajeve nasilja i vandalizma, potrebno je raditi i na izgradnji međusobnog poverenja i dijaloga među različitim zajednicama. Organizovanje zajedničkih događaja i inicijativa koje bi uključivale sve etničke grupe može pomoći u smanjivanju tenzija i stvaranju okruženja u kojem će se svi osećati sigurnije.
S obzirom na sve veće tenzije u regionu, jasno je da je potrebna hitna i odlučna akcija kako bi se sprečili dalji napadi na verske objekte i zajednice. Uloga međunarodne zajednice je ključna u ovom procesu, jer bi njihovo angažovanje moglo doprineti stabilizaciji situacije i zaštiti prava svih građana, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost.
U zaključku, incident u Mostaru je još jedan u nizu napada koji ukazuju na potrebu za većom zaštitom manjinskih prava i jačanjem dijaloga među zajednicama. Samo zajedničkim naporima možemo raditi na izgradnji mira i stabilnosti u regionu, kako bi svi građani mogli da žive u sigurnom i tolerantnom okruženju.
