Protest u Podgorici zbog podrške Rezoluciji o Srebrenici

Protest je održan ispred zgrade Vlade Crne Gore u Podgorici zbog najave izvršne vlasti da će podržati Rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN. Okupljeni građani nosili su srpske zastave i zastavu Kraljevine Crne Gore, uz skandiranje „izdaja, izdaja“ i „dole Vlada“. Na skupu su prisustvovali potpredsednik Opštine Berane Mladen Premović, poslanik Ujedinjene Crne Gore (UCG) Vladimir Dobričanin, predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić, predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković, i Nikola Jovanović nosilac liste „Budva naš grad“ na lokalnim izborima u Budvi. Veliki broj policajaca sa opremom za razbijanje protesta nalazio se u dvorištu između zgrade Vlade Crne Gore i zgrade Ministarstva vanjskih poslova, a barikade ispred zgrada bile su obezbeđene uniformisanom policijom.

Iz Uprave policije (UP) su ranije danas saopćili da okupljanje ispred Vlade nije prijavljeno. Organizatori protesta su Srpski kulturni centar „Patrijarh Varnava“, Srpski kulturni klub „Sveti Sava“, Srpsko društvo Sveti Sava iz Bijelog Polja, Udruženje poštovalaca učesnika oslobodilačkih ratova 1912-1918, NVO „Herceg“ – Pljevlja, NVO „Srpska nit“, NVO „Božuri“, NVO „Stupovi“, NVO „Miholjski zbor“, NVO „Serdar“ i Noćni vukovi. Organizatori su izjavili da je Vlada na čijem je čelu Milojko Spajić, podnoseći predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, na najgrublji način pokazala nepoštovanje prema žrtvama srpskog naroda i poništila vrednosti trodecenijske borbe.

Protesti zbog podrške Rezoluciji o Srebrenici nisu samo u Crnoj Gori, već se održavaju i u drugim zemljama. U Srbiji, gde je Srpska pravoslavna crkva proglasila danom žalosti, također su organizovani protesti protiv ove odluke izvršne vlasti. U Beogradu na Trgu Republike okupilo se više stotina demonstranata, a policija je bila prisutna na ulicama kako bi osigurala red i mir.

Rezolucija o Srebrenici je dokument koji osuđuje genocid nad Bošnjacima koji se dogodio u julu 1995. godine tokom rata u Bosni i Hercegovini. Međutim, podrška ovoj rezoluciji izaziva kontroverze u zemljama u regionu, uključujući Crnu Goru i Srbiju, gde se smatra da je genocid također počinjen nad srpskim stanovništvom tokom rata.

Analitičari ističu da podrška Rezoluciji o Srebrenici može izazvati napetosti i podjele među narodima u regionu, te da je važno da se političari angažuju u dijalogu kako bi se postigao konsenzus o osetljivim pitanjima iz prošlosti. Protesti su legitimni način izražavanja nezadovoljstva građana, ali je važno da se očuva mir i suzdržanost kako bi se izbegle eventualne eskalacije nasilja.

Uprkos protivljenju i kritikama, Vlada Crne Gore i dalje namerava podržati Rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, što bilježi političku odluku da se pridruži ostalim zemljama koje tu rezoluciju podržavaju. Međutim, to može imati posledice na međunarodne odnose, posebno sa Srbijom i Republikom Srpskom, entitetom u Bosni i Hercegovini koji je protiv ove rezolucije.

U zaključku, protesti zbog podrške Rezoluciji o Srebrenici odražavaju duboko ukorenjene političke i nacionalne tenzije u regionu, te je važno da se političke vođe angažuju u dijalogu kako bi se pronašao održiv i miran način rešavanja ovog spornog pitanja. Građanima se preporučuje da se uzdrže od nasilnih aktivnosti i da svoje stavove izraze na miran i demokratski način, kako bi se očuvala stabilnost i mir u regionu.