Cena goriva u Srbiji pod kontrolom Vlade

Sa globalnog tržišta nafte i derivata dolaze loše vesti za potrošače, jer su cene goriva ponovo porasle. Nafta je premašila 90 dolara za barel brenta, što je rezultiralo rastom cena benzina i dizela na Mediteranu, a to se odrazilo i na cenu goriva na srpskim pumpama.

Cena brenta je u poslednjoj nedelji porasla za 4%, dostigavši cenu veću od 90 dolara. Cena dizela na Mediteranu je takođe porasla sa 817 dolara za tonu pre sedam dana na 853 dolara, što predstavlja rast od 4,4%. U međuvremenu, cena je čak i premašila 864 dolara.

Kada je reč o benzinu, cena je porasla za 1,5% na 546 dolara, dostigavši pik na 551 dolar.

Očekivalo se da će i na srpskim pumpama doći do povećanja cena, a mogući dodatni razlog je povećanje marže koju Vlada odobrava pumpadžijama, a koja čini deo maloprodajne cene. Ovog petka, cena benzina BMB95 je skočila za tri dinara, te sada litar košta 193 dinara.

Cena evrodizela takođe je porasla, pa će u narednih sedam dana koštati 206 dinara po litru.

Ovo je treća uzastopna nedelja povećanja cene za oba tipa goriva.

U Srbiji, maloprodajne cene goriva na pumpama su određene prema Uredbi o ograničenju cena goriva, koja je doneta sredinom februara 2022. godine, a važnost se produžava svakog meseca do kraja juna.

Prema ovoj Uredbi, cena derivata formira se na osnovu srednje veleprodajne cene koju određuje Ministarstvo energetike i rudarstva. Ova cena zasniva se na prosečnoj veleprodajnoj ceni u Srbiji, na koju se dodaju odobrena maloprodajna marža i PDV.

Za formiranje veleprodajne cene ne uzima se u obzir fabrička cena domaće rafinerije, već se uzima u obzir prosek kotacija cena određenog goriva na berzi za tržište Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, za luku u Đenovi/Lavera).

Na kraju, cena goriva je u velikoj meri pod kontrolom Vlade, koja određuje kako će se formirati cena na pumpama u skladu sa trenutnim tržišnim uslovima, što može rezultirati povećanjem cena za potrošače.