Slovačka i industrijska preduzeća u Nemačkoj nadaju se vraćanju zaliha ruskog gasa, kako je prenela agencija „Blumberg“. Ova situacija postaje sve važnija s obzirom na trenutne energetske krize u Evropi, koje su izazvane smanjenim isporukama i visokom potražnjom.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na konferenciji za novinare nakon sastanka sa beloruskim liderom Aleksandrom Lukašenkom izjavio da bi, ukoliko se SAD i Rusija dogovore o energetskoj saradnji, gasovod za Evropu mogao biti obnovljen. Prema njegovim rečima, to bi omogućilo Evropi da dobija pristupačniji ruski gas, što bi bilo od koristi za brojne industrije koje se suočavaju sa rastućim troškovima energenata.
Analitičari ističu da bi pritisak na cene gasa mogao da testira odlučnost Evrope da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa. Iako je prošlo tri godine od najgore energetske krize, Evropljani i dalje plaćaju visoke cene gasa. U najvećoj ekonomiji EU, Nemačkoj, mnoge industrijske kompanije se nadaju da će se ruske zalihe ponovo pojaviti, jer visoke cene energije ozbiljno utiču na njihovu konkurentnost na globalnom tržištu.
Takođe, istočnoevropske zemlje, koje su se tradicionalno oslanjale na sovjetske isporuke gasa, uključujući i Slovačku, zalažu se za vraćanje ruskog gasa putem gasovoda. Ove zemlje se suočavaju s problemima u zimskoj sezoni, gde su hladno vreme i smanjena proizvodnja energije iz vetra doveli do bržeg trošenja zaliha gasa.
Evropa se priprema za tešku sezonu obnavljanja zaliha pre nego što počne nova zima. Svako značajno povećanje snabdevanja gasom na skučenom tržištu bilo bi dobrodošlo olakšanje. Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će se snabdevanje vratiti na prethodne nivoe.
Prema informacijama koje je objavila agencija, razlozi za ovo su višestruki. EU razvija plan za postepeno smanjenje uvoza gasa iz Rusije do 2027. godine, dok su odnosi između Evrope i ruskih dobavljača gasa narušeni. Pored toga, postoje i problemi sa infrastrukturalnim kapacitetima koji otežavaju brzu adaptaciju na nove izvore gasa.
U oktobru 2024. godine, „Blumberg“ je izvestio da Evropska unija neće moći potpuno da se oslobodi ruskog gasa. Njihove procene pokazuju da, uprkos planovima EU, zalihe gasa su prestale da se smanjuju, a zavisnost od ruskog gasa se blago povećava. Tokom 2024. godine, Ruska Federacija je obezbedila oko 20% celokupnog uvoza gasa u EU, dok je 2023. godine taj procenat iznosio 15%.
U svetlu ovih informacija, jasno je da će evropske zemlje i dalje morati da se suočavaju sa izazovima kada je u pitanju snabdevanje energijom. Visoke cene gasa, zajedno s neizvesnošću oko budućih isporuka, predstavljaju ozbiljnu pretnju za ekonomsku stabilnost regiona. Očekivanja o ponovnom uspostavljanju ruskih isporuka gasa su, s jedne strane, nerealna, s obzirom na trenutne političke i ekonomske okolnosti, dok s druge strane, postoji potreba za hitnim rešenjima koja bi mogla olakšati trenutnu situaciju.
Evropske zemlje će morati da preispitaju svoje energente i diversifikuju izvore snabdevanja kako bi se pripremile za buduće izazove. Bez obzira na to kako se situacija razvija, jasno je da će energetska politika Evrope ostati u centru pažnje u narednim godinama, dok se traže održiva rešenja koja mogu da odgovore na rastuće potrebe i izazove.
