Smrt sedmogodišnjeg dečaka iz okoline Leskovca izazvala je veliku uznemirenost u javnosti i otvorila brojna pitanja o okolnostima ovog tragičnog događaja. Dečak je preminuo u noći između 4. i 5. marta na Klinici za pedijatriju UKC Niš, nakon što su ga lekari u Leskovcu uputili na lečenje. Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu brzo je reagovalo, pokrenuvši istragu kako bi se utvrdili eventualni elementi krivičnog dela, a naložena je i obdukcija tela dečaka.
Dva dana nakon smrti, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da su rezultati obdukcije pokazali da je dečak imao tešku upalu srčanog mišića, što je dovelo do njegove slabosti i konačne smrti. Lončar je istakao da je ovo stanje neizlečivo i da se ponekad dešavaju stvari na koje ne možemo da utičemo. Takođe, naglasio je da je u toku nadzor koji će pokazati da li su svi u Opštoj bolnici u Leskovcu i UKC Niš uradili svoj deo posla kako treba.
Sa druge strane, iz Leskovackog tužilaštva su naveli da policija prikuplja potrebne informacije u vezi sa slučajem, ali da nisu upoznati sa rezultatima obdukcije. Tužilaštvo je saopštilo da je primilo izveštaj Policijske uprave, ali da zapisnik o obdukciji još nije dostavljen. Kada bude dostavljen, tužilaštvo će obavestiti javnost o prikupljenim podacima i preduzetim radnjama.
Ova tragedija otvorila je i pitanja o tome kako prepoznati ozbiljno zdravstveno stanje deteta. Pedijatar Saša Milićević izjavio je da nije uvek lako uočiti ozbiljnost situacije i da ne postoji univerzalno pravilo kada treba reagovati, jer je svako dete jedinstveno. On je naglasio da simptomatologija može biti vrlo različita, te da je važno pratiti kako dete jede, kakva je temperatura i kako spava.
Milićević je istakao da su neki simptomi, poput malaksalosti, dehidracije i povraćanja, znakovi koji zahtevaju hitnu reakciju roditelja. Zbog toga je važno da roditelji budu svesni da je unos vode za decu važniji od unosa hrane, posebno kada se suočavaju sa povraćanjem ili dijarejom. Takođe, upozorio je na sezonu virusa i potrebu za oprezom, naglašavajući da neke infekcije mogu imati različite simptome.
Pedijatar je istakao da se često ne može odmah utvrditi kakvo je stanje deteta, te da je važno imati u vidu epidemiološku situaciju u porodici. Na primer, ako neko u porodici ima virus ili ako je dete bilo na okupljanju, to može uticati na njegovo zdravlje. Takođe, ukazao je na to da je svako dete različito i da ne postoji univerzalno pravilo kada je reč o reakciji na simptome.
Milićević je naveo da je poznato pravilo da se lekovima i lekarima reaguje kada temperatura deteta pređe 38,5 stepeni, ali da to može biti individualno. Na primer, ako je dete ranije imalo napade, ne treba čekati da temperatura dostigne tu granicu kako bi se reagovalo. Osobe sa hroničnim oboljenjima ili malignim bolestima takođe treba pratiti pažljivije.
Istakao je da je uloga lekara da postavljaju pitanja i da ne čekaju da roditelji sami izlože sve simptome. Važno je da lekar proceni sve informacije o detetu, uključujući apetit i kvalitet sna, kako bi mogao pravilno da postavi dijagnozu. Takođe, naglasio je da se dijagnoza postavlja na osnovu pregleda i analize podataka, a ne samo na osnovu laboratorijskih rezultata.
U ovom tragičnom slučaju, smrt dečaka ukazuje na potrebu za većom pažnjom prema zdravstvenom stanju dece i važnost pravovremene reakcije roditelja na simptome koji mogu ukazivati na ozbiljna oboljenja. Ovaj incident bi mogao poslužiti kao podsticaj za povećanje svesti o zdravlju dece i potrebi za edukacijom roditelja o prepoznavanju simptoma koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
