Gasovod „Snaga Sibira 2“ koji treba da ide od Rusije prema Kini kroz Mongoliju, nakon više od deset godina od kada je postao prioritet za Moskvu, i nakon uvođenja evropskih sankcija zbog Ukrajine, sada je u stanju „čekanja“. Mongolski premijer Luvsanamsrain Ojun-Erdene otkrio je da je izgradnja gasovoda odgođena jer su dvije strane potrebno više vremena za detaljnije istraživanje ekonomskih studija. S obzirom da su globalne cijene gasa dostigle rekordne cijene tokom protekle dvije godine, pregovori između Pekinga i Moskve su postali komplicirani. Kineska i ruska strana još uvijek rade proračune vrednosti i procene ulaganja, te dogovaraju ekonomske koristi.
Ruski državni energetski div „Gasprom“ započeo je studiju izvodljivosti za projekt još 2020. i želi da gasovod bude operativan do 2030. godine. Plan je da gasovod „Snaga Sibira 2“ ide od poluostrva Jamal u zapadnom Sibiru, preko Mongolije, sve do severoistočne Kine. Protezao bi se na 3.550 kilometara, od čega bi 950 kilometara prolazilo Mongolijom. Kina već dobija gas iz istočne Rusije kroz gasovod „Snaga Sibira 1“, koji radi od 2019. godine. Taj je gasovod prošle godine prenosio približno 23 milijarde kubnih metara gasa, a očekuje se da će 2025. dosegnuti puni kapacitet od 38 milijardi kubnih metara. Novi gasovod bi u Kinu donosio još 50 milijardi kubnih metara gasa, čime bi Moskva stvorila novo tržište za plin. Iako su detalji ugovora PS-1 nisu javni, analiza pokazuje da je Rusija prodavala gas po znatno nižoj cijeni od Turkmenistana ili Uzbekistana, koji takođe isporučuju gas Kini.
Vej Siong iz kompanije „Ristad enerdži“ rekla je da lokalna industrija u Kini računa na početak rada gasovoda 2030. godine kako bi zadovoljila rastuću kinesku potražnju. Iako su cijene gasa iz cevovoda porasle u poslednjih nekoliko godina, one su još mnogo niže od uvoza tečnog gasa. Dugoročno gledano, Kini je potrebno i jedno i drugo kako bi diversifikovala svoje snabdevanje gasom.
