Na samo 13 kilometara od Bajine Bašte, u selu Beserovina, Snežana Nešković i njen suprug Danko pronašli su svoj mir i novi izvor prihoda. Nekada davno jedva su sastavljali kraj sa krajem, jer je Danko radio u opštini kao činovnik, dok je Snežana započela proizvodnju pilića.
„U ovčijoj štali od 25 kvadrata počela sam proizvodnju pilića. Krenula sam sa 100 komada. Danko je radio u Bajinoj Bašti i po završetku radnog vremena odmah je jurio u Beserovinu na imanje. Uz puno rada i truda, uspeli smo nekako da dođemo do farme koja je brojala 2.000 pilića, i posao je tada krenuo dobro,“ kaže ova vredna žena.
Ubrzo nakon što su se stabilizovali u poslu, Snežana i Danko su dobili dve zlatne kćerkice. Ipak, dolaskom većih marketa u Bajinu Baštu, potražnja za njihovim domaćim pilićima opala je, pa su Neškovići odlučili da se okrenu uzgoju maline, posebno organske, koja ima veću cenu.
„Kupili smo hektar placa na idealnih 500 metara nadmorske visine i na njemu posadili 56 ari maline. Sve nas je koštalo oko 23.000 evra, s tim što je zemlja u tom troškovniku bila najjeftinija. Doveli smo vodu, struju, uveli navodnjavanje ‘kap po kap’, nabavili sertifikovane sadnice. Prvi rod donela nam je 2017. kada smo ubrali 12 tona, a naredni 14 tona prinosa. Uz puno truda, rada, koliko god da je naporno i teško, moguće je ostvariti svoje snove,“ dodaje Snežana.
Kada su odlučili da se upuste u poljoprivredu, nisu ni slutili da će ih sudbina dovesti na mesto koje je istorijski povezano sa Snežaninom porodicom. „Sasvim slučajno smo tražili zemljište za uzgoj malina i kupina i naišli na ovu parcelu. Kasnije smo saznali da je baš ovde rođena moja prabaka. Prvo smo kupili hektar zemlje, a potom još hektar i po. Počeli smo s malinom, a ubrzo smo zasadili i 2.650 sadnica kupine,“ kaže Snežana.
Njihova odluka da napuste grad nije bila trenutna, ali im je boravak u prirodi postao način života. „Grad nas guši, a ovde punimo baterije. Priroda nam prija i osećamo se ispunjeno. Na imanju je pod malinom nešto manje od hektara, dok je hektar i po pod kupinom sorte tripl kraun. Što se tiče maline, uzgajamo vilamet. Klimatski uslovi su izuzetno povoljni, jer se imanje nalazi iznad Drine, gde nema magle, a vetrovi obezbeđuju stalno strujanje vazduha,“ dodaje Snežana.
Sezona rada na imanju traje tokom cele godine. Posla u voćnjaku ima uvek, osim kada je sneg. Snežana ističe da je kupina jednostavnija za uzgoj u odnosu na malinu, pa suprug i ona sami dovedu zasad do berbe. Kada je reč o radnoj snazi, angažuju desetak sezonskih radnika, od kojih su neki iz okoline, dok većina dolazi sa juga Srbije.
„Organizujemo se sa prijateljima i rodbinom koji takođe imaju zasade maline, pa zajednički obezbeđujemo radnike. Naše voće je organskog porekla, a plasman zasada nije problem. Sarađujemo sa hladnjačom iz Užica. Ipak, razmišljamo o mogućnosti prerade, ali ćemo sačekati odgovarajuće subvencije,“ dodaje Snežana.
Kada su u pitanju podsticaji, Neškovići su koristili povraćaj sredstava za kupovinu poljoprivredne opreme. „Dobili smo subvencije za frezu, prskalicu, tarup, električne makaze i čak akumulatorsku motiku, koja je inače vinogradarska oprema. Otkad smo je nabavili, značajno nam je olakšala rad,“ kažu Neškovići.
Ova priča pokazuje da spoj ljubavi prema prirodi i preduzetničkog duha može doneti ne samo miran život već i stabilan izvor prihoda. Snežana i Danko su živeli svoj san, dok su istovremeno očuvali tradiciju i povezali se s prirodom koja ih ispunjava.
