U poslednjih nekoliko godina, klimatski ekstremni uslovi su značajno uticali na poljoprivredu u Srbiji, posebno na izbor useva koje poljoprivrednici odlučuju da sade. Kako se bliži proleće, mnogi farmeri se suočavaju s teškim odlukama, jer su prošle godine zabeleženi niski prinosi, što ih navodi na razmišljanje o tome koje kulture će sejati u ovoj sezoni.
Robert Nemeš, regionalni predstavnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za sever Vojvodine, ističe da su klimatski uslovi primorali većinu poljoprivrednika da se opredele za ozime useve, kao što su pšenica i uljana repica. U ovom trenutku, malo parcela ostaje slobodno za prolećnu setvu, što ukazuje na to da će površine pod kukuruzom i sojom znatno opasti, posebno na severu Vojvodine.
Jedan od uglednih poljoprivrednika iz Bečeja, Nandor Kovač, najavio je da će ove godine potpuno izbaciti soju iz svoje setvene strukture. Prema njegovim rečima, iako je zemljište u ataru Bečeja među najkvalitetnijima u Vojvodini, odlučio je da se fokusira na druge kulture zbog nedavnih klimatskih izazova i smanjenih prinosa.
Ova situacija nije jedinstvena samo za Bečej. Smanjenje površina pod sojom postaje sveprisutni trend u celoj zemlji. Statistika pokazuje da je Srbija u periodu od oktobra 2023. do oktobra 2024. godine uvezla 100.000 tona soje iz Hrvatske. Zanimljivo je da je ova količina uvezena u samo tri meseca – oktobru, novembru i decembru, što ukazuje na sve veću zavisnost od uvoza.
Poljoprivrednici su primorani da prilagode svoje strategije u skladu s promenama na tržištu i klimatskim uslovima. Takođe, očekuje se da će pad površina pod sojom dodatno uticati na domaću proizvodnju i snabdevanje tržišta. Mnogi farmeri su zabrinuti zbog mogućih posledica koje bi smanjenje soje moglo imati na ukupnu ekonomiju i tržište hrane.
Osim soje, poljoprivrednici su takođe zabrinuti zbog drugih useva poput kukuruza, koji se tradicionalno gaji na velikim površinama. Kako se klimatski uslovi pogoršavaju, farmeri se suočavaju s novim izazovima u pogledu obezbeđivanja stabilnih prinosa. U svetlu ovih promena, mnogi razmatraju prelazak na alternativne kulture koje su otpornije na klimatske promene.
S obzirom na trenutne trendove i klimatske promene, važno je da poljoprivrednici i istraživači rade zajedno na razvoju održivih praksi koje će omogućiti bolju adaptaciju na klimatske uslove. Edukacija i inovacije u oblasti poljoprivrede mogu pomoći farmerima da se bolje pripreme za buduće izazove.
U međuvremenu, poljoprivrednici se nadaju da će se situacija poboljšati i da će se pronaći rešenja za smanjenje negativnih efekata klimatskih promena. Nastavak dijaloga između poljoprivrednika, istraživača i donosioca odluka neophodan je kako bi se razvile strategije koje će pomoći u očuvanju domaće proizvodnje.
Kako se približava proleće, farmeri u Srbiji suočavaju se s neizvesnošću i promenama koje donosi klima. Njihove odluke o setvi će se zasnivati na iskustvima iz prošlosti, ali i na trenutnim tržišnim trendovima. Smanjenje površina pod sojom i drugim usevima može imati dugoročne posledice na poljoprivrednu proizvodnju u zemlji, a zajednički napori su potrebni kako bi se obezbedila stabilnost i otpornost ovog sektora. Poljoprivreda u Srbiji ulazi u novu eru, u kojoj će se morati prilagoditi i inovirati kako bi preživela u svetu koji se brzo menja.
