Par iz Kanzasa optužen je da je na prevaru prikupio više od 215.000 dolara penzije u ime njihovog mrtvog rođaka dok su njegovo telo skrivali u svojoj kući šest godina. Vlasti kažu da je pejsmejker Majka Kerola pokazao da je umro 2016.godine u 81. godini, ali njegovo telo nije otkriveno sve do 2022. nakon što je njegov zet Kirk Riter pozvao policiju da prijavi njegovu smrt u predgrađu Kanzas Sitija. Tužioci kažu da su Lin Riter (61) (kćerka pokojnika) i Kirk Riter (61), nastavili da polažu i troše sa Kerolovog bankovnog računa (penziju) čak i dok je njegovo telo postalo “mumificirano” na krevetu u kući koju je posedovao.
Članovi porodice rekli su Kanzas Siti Staru da će im Riterovi više puta davati izgovore zašto Kerol nikada nije mogao da preuzme telefonski poziv ili poseti dok ih navodi da veruju da je Kerol još uvek živ. Par bi trebalo da se pojavi na saveznom sudu kako bi se suočio sa nekoliko optužbi 2. februara 2024. Nisu odgovorili na telefonske i e-mail poruke iz novina, a u sudskim dokumentima ne navodi se branilac koji ih zastupa.
Tužioci su rekli da su isplate penzija i socijalnog osiguranja koje je Kerol primio tokom šest godina nakon njegove smrti iznosile ukupno 216.067 dolara, što je u srpskoj valuti dinar oko 23.246.648. , ali bankovni zapisi iz tog vremena pokazuju da su čekovi ispisivani sa njegovog bankovnog računa i unovčeni od strane Lin i Kirka Ritera.
Ovo je jeziv slučaj državne prevare i zloupotrebe penzionerskih fondova. Uzimanje novca koji pripada mrtvom licu je ozbiljan zločin, a kada se tome dodaju skrivanje tela i dugogodišnje lažiranje da je osoba još uvek živa, sve to daje još veću težinu ovom slučaju.
Jedan od najistaknutijih elemenata ovog slučaja jeste činjenica da je telo preminulog čoveka bilo skriveno u njihovoj kući šest godina. To ukazuje na duboku nameru da se prevari sistem, sakrije smrt i nastavi sa primanjem novčanih sredstava koja nisu pripadala paru. Ovakvi slučajevi jasno pokazuju koliko je važno da pravosudni organi budu pažljivije praćenje isplata penzija i socijalnog osiguranja kako bi se sprečile ovakve vrste zloupotreba. Oštećeni u ovom slučaju su Kerolovi naslednici, koji su bili uskraćeni za nasledstvo na koje imaju pravo.
Pitanje koje se postavlja je kako je ovaj par mogao da sprovede ovakav plan i šest godina sakriva smrt? Da li su nadležne institucije bile previše nepažljive i propustile da prate situaciju oko penzije i socijalnog osiguranja Kerola? Ovi slučajevi ukazuju na to da je neophodno unaprediti sistem praćenja penzionerskih fondova kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.
Takođe, ovakvi slučajevi bacaju sumnju na funkcionalnost sistema u koje građani imaju poverenja. Kada je reč o penzionerskim i socijalnim fondovima, građani očekuju da će im biti pružena odgovarajuća zaštita i da će im penzija biti isplaćena u skladu sa zakonom. Stoga, ovakve prevare ne samo da nanose štetu naslednicima, već i potkopavaju poverenje građana u sistem socijalne zaštite.
Kako se ovaj slučaj dalje bude razvijao, nadamo se da će pravosudni organi uspeti da pronađu pravedno rešenje i da će par snositi odgovornost za svoje postupke. Takođe, potrebno je preduzeti mere kako bi se sprečile ovakve situacije u budućnosti, kroz unapređenje sistema praćenja penzionerskih fondova i veće zakonske regulative koja će onemogućiti zloupotrebu penzionerskih sredstava.
Ovaj slučaj predstavlja jasan primer kako ni najstroža kontrola ne garantuje potpunu zaštitu penzionerskih fondova. Potrebno je kontinuirano preispitivanje zakona i pravila koja regulišu isplate penzija i socijalnog osiguranja, kao i jačanje sistema nadzora kako bi se sprečile nelegalne aktivnosti i zloupotrebe. Samo na taj način možemo osigurati da penzionerska sredstva budu iskorišćena na zakonit i pravedan način, bez mogućnosti za bilo kakvu prevaru ili zloupotrebu.
