Kopnena masa koja je bila blizu obala Australije pre oko 70.000 godina, prema novoj studiji, mogla je biti dom za oko pola miliona ljudi. Ovaj „izgubljeni kontinent“, koji je nazvan i „australijska Atlantida“, bio je dvostruko veća od Velike Britanije i imao je more, jezera i reke. Istraživanje je pokazalo da su na ovom kontinentu ljudi mogli da žive, a tragovi govore da se tamo nekada živelo.

Prema rezultatima studije, kopnena masa koja je nekada bila deo paleokontinenta Sahul i koja je nestala pod vodom, mogla je da posluži kao odskočna daska za migraciju ljudi iz današnje Indonezije do Australije. Ova teritorija, koja se prostirala između platoa Kimberli i Arnemove zemlje, danas poznatih kao veliki okeanski zaliv, bila je deo ogromnog epikontinentalnog pojasa koji je nekada spajao Australiju, Novu Gvineju i Tasmaniju.

Iako je reč o velikoj površini, do sada gotovo da nije bilo istraživanja o tome da li su je nekad naseljavali ljudi. Ipak, postoje tragovi da su na ovom prostoru zaista živeli ljudi, a naročito ironično je to što ovi tragovi potiču iz vremena kada su stanovnici „australijske Atlantida“ morali da napuste ove prostore zbog podizanja nivoa mora.

Podaci o nivou mora pre oko 70.000 godina pokazuju da je on bio oko 40 metara niži nego danas, zbog čega su ostrva na kopnenoj masi bila pristupačna i lako dostupna. Ceo arhipelag bio je dostupan brodovima iz jugoistočne Azije. Međutim, pre oko 29.000 do 14.000 godina, tokom ledenog doba, nivo mora je dodatno opao, pretvorivši ovaj epikontinentalni pojas u kopno. Sada je ova „australijska Atlantida“ misterija za naučnike.

Ovi podaci su značajni jer pružaju uvid u neistražene delove istorije i geografije, te omogućavaju bolje razumevanje kako su ljudi migrirali i kolonizovali ove prostore. Otkriće da je ovaj izgubljeni kontinent mogao da bude dom za pola miliona ljudi pruža novo svetlo na to kako je ljudska civilizacija evoluirala i prilagodila se na promene u okruženju.

Studija donosi nova saznanja o prošlosti kopnene mase koja je nestala pod vodom blizu obala Australije, te istraživači nastavljaju da otkrivaju i istražuju kako bi bolje razumeli društva koja su nekad postojala na ovim prostorima. Ova studija je važna ne samo za naučnu zajednicu, već i za širu javnost, koja se tako upoznaje sa neistraženim delovima istorije i geografije.

Na kraju, otkriće da je hidrološki model pokazao da je na ovom kontinentu ljudi moglo da živi između 50.000 i pola miliona, pruža novo svetlo na to kako su ljudi kolonizovali ove prostore i adaptirali se na promene u okruženju. Ovo otkriće je značajno jer u velikoj meri doprinosi razumevanju istorije i evolucije ljudske civilizacije. Sada je na naučnoj zajednici da istraži dalje i donese nova saznanja o ovom „izgubljenom kontinentu“ koji je bio dom za pola miliona ljudi.