Stotine bankarskih službenika danas su protestovali u Madridu, zahtijevajući povećanje plata za koje kažu da je opravdano rekordnim profitom zajmodavaca kao što su Santander i BBVA u 2023. godini.

Bankarsko osoblje i podružnice glavnih španskih sindikata skandirali „naša žrtva, vaša dobit“ i mahali transparentima pozivajući na „veće plate i bolje uslove rada“, prenosi Rojters.

CCOO, najveći sindikat u Španiji, traži povećanje plata između 17 i 23 odsto tokom perioda od tri godine, u poređenju sa ponudom španskog bankarskog udruženja AEB za povećanje od 8 odsto za četiri godine.

Španske banke i dva najveća sindikata u zemlji su prethodno postigli dogovor o povećanju plata zaposlenih u sektoru za 4,5 odsto u 2023. u odnosu na 2022, ali to je samo delimično nadoknadilo gubitak kupovne moći koji je izazvan visokom inflacijom.

„Krajnje je vreme da vidimo neke od ovih rekordnih profita u našim novčanicima. Veći bankarski profiti su osigurani i to se vidi kroz veće dividende i otkup akcija, ali se ne prenose na klijente“, rekao je Hose Marija Martinez, član CCOO.

Ovaj sindikat je pozvao radnike da obustave rad na dva sata 26. februara i na jednodnevni štrajk 22. marta ako njihovi zahtjevi ne budu uzeti u obzir.

Veličina španjolskog bančinog tržišta

Španjolsko bančino tržište važno je za cijelu evropsku zajednicu i makroekonomski razvoj zemlje. U stručnoj literaturi Španjolsko bankarstvo posmatra se kao ključni motor razvoja zemlje. Njegule su prednosti vidljive u zatvaranju finansijskih obrata, izdašnim mogućnostima prikupljanja sredstava i kreditiranju privatnih sektora.

Problemi španjolskog bankarstva

Međutim, probleme prate i španjolski bankari. Naime, prinosi su zbog internih faktora prilično ograničeni i očekuje se da situacija bude slična u narednom razdoblju. Takođe, ulazak u zonu evra značio je kašnjenje za pristupom sredstvima što je negativno uticalo na likvidnost i profitabilnost banaka, naročito posle 2007. godine kad je došlo do nestabilnosti.

Naime, 2007. godine došlo je do globalne ekonomske krize koja je zahvatila i evropsko bankarstvo, pa tako i bankarstvo Španjolske. Globalna kriza zahvatila je evropski finansijski sektor, a Španjolska je u ovom periodu zabilježila kreditni rast i koristila je sniženo kamatne stope.

Uzroci globalne krize povezani su sa niskom kamatnom stopom, ogromnim kreditima koji su se jos prije događali i ekstenzivnim zaduživanjem.

Zaključno, može se zaključiti da je španjolsko bankarstvo svakako među ključnim motorima razvoja zemlje, ali da postoje i problemi vezani uz krizu koja je pogodila evropsko bankarstvo. Ključno je raditi na stabilizaciji ukupnog finansijskog sektora i vraćanju povjerenja klijenata u španjolske banke.