Klimatske promene predstavljaju ozbiljnu pretnju ekosistemima širom sveta, dok sve veće zagađenje hemikalijama čini organsku proizvodnju hrane jednim od rešenja koja se nameću kao održiva alternativa. U Srbiji, interesovanje za zdravu hranu raste, ali, nažalost, razvoj sektora organske poljoprivrede napreduje sporije nego što bi trebalo, piše novosadski Dnevnik.
Prema rečima Snježane Mitrović, aktivne članice udruženja proizvođača organske hrane Terra’s, trenutne brojke jasno pokazuju sliku stanja: manje od jednog procenta poljoprivrednog zemljišta u Srbiji obrađuje se po organskim principima. Mitrović ističe da se od usvajanja prvog Zakona o organskoj proizvodnji 2010. godine beleži postepeni rast, ali se trenutno pod organskim površinama u Srbiji nalazi samo 0,6 odsto. Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede, u 2023. godini organska proizvodnja se odvija na oko 29.000 hektara, što predstavlja povećanje od oko 4.000 hektara u odnosu na prethodnu godinu. Od toga, 17.564 hektara je obradive površine, dok su livade i pašnjaci na 11.437 hektara. U prelaznom periodu je blizu 11.000 hektara, dok je u organskom statusu oko 18.000 hektara.
Iako je zabeležen rast površina pod organskom proizvodnjom, ovaj napredak je i dalje daleko od potrebnog. Vojvodina, koja je nekada bila predvodnik u organskoj poljoprivredi, pokazuje znakove oporavka nakon prethodnih opadanja, a prošle godine površine su povećane za 505 hektara. Proizvođači su posebno razočarani zbog kašnjenja državnih podsticaja. Iako je prošlogodišnjim pozivom maksimalni iznos podsticaja povećan na 2,52 miliona dinara za biljnu proizvodnju i predviđeno 55 miliona za stočarsku proizvodnju, mnogi ljudi još uvek čekaju obećani novac. Kako ističe Mitrović, većina proizvođača nije dobila nikakva sredstva do februara.
Planovi za Vojvodinu predviđaju povećanje površina pod organskom proizvodnjom na 10.500 hektara do 2030. godine, ali za ostvarenje tog cilja potrebna je sistemska podrška, kako finansijska, tako i edukativna. Organska proizvodnja treba da postane ključni deo poljoprivredne strategije, jer je to važno za očuvanje zdravlja budućih generacija.
Mitrović naglašava da je vreme da organska poljoprivreda dobije zasluženo mesto – ne samo na papiru, već i u stvarnom životu. Udruženje Terra’s, koje je osnovano 1990. godine u Subotici kao neprofitna organizacija, ima za cilj saradnju i koordinaciju aktivnosti u oblasti proizvodnje, prerade, plasmana i primene organske hrane. Ovaj model „od njive do trpeze“ razrađen je na bazi standarda Međunarodne federacije pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM) i propisa Evropske unije, sa ciljem uspostavljanja ekološki uravnoteženog i ekonomski održivog poslovnog sistema.
U februaru ove godine, Terra’s je proslavilo 35 godina postojanja. Planira se proslava godišnjice u oktobru tokom festivala Biofest, na kojem će se okupiti svi ključni akteri, od proizvođača do potrošača.
Na kraju, iako se situacija čini izazovnom, jasno je da postoji potencijal za razvoj organske poljoprivrede u Srbiji. Uz odgovarajuću podršku i strategiju, ovaj sektor može postati ključni deo poljoprivrede i doprineti očuvanju zdravlja ljudi i prirode. Organska proizvodnja predstavlja put ka održivoj budućnosti, a vreme je da se pređe sa reči na dela i da se stvore uslovi za njen dalji razvoj.
