Američki profesor sa Univerziteta u Ostinu, Roj Kasagranda, izazvao je kontroverzu svojom izjavom da su Srbi i Hrvati „isti ljudi“ i da govore isti jezik. U objavljenom snimku, profesor je naglasio da su Srbi, Hrvati i Bošnjaci genetski isti, da su kulturološki slični, te da su se deca pre rata družila i živela međusobno bez problema. Razlika među ovim narodima je jedino u religiji – pravoslavci, katolici i muslimani. Ova izjava izazvala je salve komentara na društvenim mrežama, gde mnogi kritikuju profesorov stav, ističući da ipak postoje genetske razlike među narodima Balkana.
Profesor Kasagranda je objasnio da je Srbija nekada bila pod Osmanskim Carstvom, a da je većina stanovnika pravoslavne veroispovesti. Bosna i Hercegovina ima većinu muslimana, ali i značajnu populaciju pravoslavaca i katolika, dok je Hrvatska katolička zemlja. Navodi da je njegova teza o sličnosti ovih naroda zasnovana na činjenicama da govore isti jezik, imaju slične regionalne dijalekte i da su njihova genetska struktura veoma slična.
Reakcije na ovu tvrdnju su bile podeljene, sa velikim brojem komentara koji osporavaju profesorovu viziju Balkana. Neki ljudi ističu da je genetska sličnost između Srba i Hrvata smešna izjava, dok drugi tvrde da postoji više genetskih razlika među tim narodima. Komentari su takođe istakli da religija nije jedina razlika među njima, već da postoje i druge kulturne, istorijske i političke razlike koje ih razdvajaju.
Međutim, profesor Kasagranda nije promenio svoj stav, te je istakao da ljudi na Balkanu deluju slično, da su se deca međusobno družila pre rata, te da su kulturološki veoma bliski. On je naglasio da je religija glavni faktor koji čini razliku među narodima bivše Jugoslavije, gde su pravoslavci okrenuti prema Rusiji, katolici prema Nemačkoj i Austriji, dok su muslimani gledali prema Turskoj.
Ova izjava profesora Kasagrande pokrenula je raspravu o identitetu i sličnosti naroda Balkana, ističući važnost istorijskih i kulturnih faktora koji oblikuju njihovu povezanost. Dok mnogi osporavaju tezu o „istim ljudima“ među Srbima, Hrvatima i Bošnjacima, drugi podržavaju ovu ideju o zajedničkom jeziku, genetskoj sličnosti i kulturološkoj povezanosti među narodima bivše Jugoslavije.
Profesor Kasagranda je pozvao ljude da razmisle o ovoj temi i da iznesu svoje mišljenje, ističući da je važno otvoriti dijalog o identitetu i povezanosti naroda Balkana. Njegova vizija Balkana kao mesta gde se ljudi sličnog genetskog porekla i jezika međusobno poznaju i razumeju, izazvala je interesovanje i kontroverzu među javnošću.
Ova izjava profesora Kasagranda jasno ukazuje na kompleksnost pitanja identiteta na Balkanu, gde se istorijski, kulturni, religijski i politički faktori isprepliću i oblikuju međusobne odnose među narodima. Rasprava o sličnosti i razlikama između Srba, Hrvata i Bošnjaka nastavlja se, dok mnogi dovode u pitanje profesorovu tezu o „istim ljudima“ na Balkanu.
